Klimatske promene izazvane emisijama CO2 koje su već u atmosferi smanjiće globalni BDP 2050. godine za oko 38 biliona dolara, ili skoro petinu, bez obzira na to koliko agresivno čovečanstvo smanjuje zagađenje ugljenikom, rekli su istraživači u sredu.
Ali smanjenje emisije gasova staklene bašte što je brže moguće i dalje je ključno za izbegavanje još razornijih ekonomskih uticaja posle sredine veka, objavili su u časopisu Priroda.
Ekonomske posledice klimatskih promena, pokazuje studija, mogle bi povećati desetine triliona dolara godišnje do 2100. ako bi se planeta zagrejala znatno iznad dva stepena Celzijusa iznad nivoa iz sredine 19. veka.
Prosečna površinska temperatura Zemlje se već popela za 1,2C iznad tog standarda, dovoljno da pojača toplotne talase, suše, poplave i tropske oluje koje su postale destruktivnije zbog porasta mora.
Godišnje investicije potrebne za ograničavanje globalnog zagrevanja ispod 2 stepena – kamen temeljac Pariskog sporazuma iz 2015. – mali su deo štete koja bi se izbegla, otkrili su istraživači.
Ostanak ispod praga 2C „mogao bi ograničiti prosječan gubitak regionalnog prihoda na 20 posto u poređenju sa 60 posto“ u scenariju visokih emisija, rekao je glavni autor Maks Kotz, stručnjak za nauku o složenosti na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime (PIK). AFP.
Ekonomisti se ne slažu oko toga koliko treba potrošiti da bi se izbegla klimatska šteta. Neki sada pozivaju na ogromna ulaganja, dok drugi tvrde da bi bilo isplativije čekati dok društva ne budu bogatija, a tehnologija naprednija.
Novo istraživanje zaobilazi ovu debatu, ali njegova zapanjujuća procena ekonomskih uticaja pomaže da se opravda ambiciozna kratkoročna akcija, rekli su autori i drugi stručnjaci.
„Naši proračuni su super relevantni“ za takve analize troškova i koristi, rekla je koautorka Leonie Venz, takođe istraživač u PIK-u.
Oni bi takođe mogli da informišu vladine strategije za prilagođavanje klimatskim uticajima, procene rizika za poslovanje i pregovore koje vode UN o nadoknadi za zemlje u razvoju koje su jedva doprinele globalnom zagrevanju, rekla je ona za AFP.
Uglavnom tropske zemlje — mnoge sa ekonomijama koje se već smanjuju zbog klimatskih šteta — biće najteže pogođene, pokazalo je istraživanje.
„Predviđa se da će zemlje koje su najmanje odgovorne za klimatske promene pretrpeti gubitak prihoda koji je 60 odsto veći od zemalja sa većim prihodima i 40 odsto veći od zemalja sa većim emisijama“, rekao je viši naučnik PIK-a Anders Leverman.
„Oni su i oni sa najmanje resursa da se prilagode njegovim uticajima.“
Neće biti pošteđene ni bogate zemlje: predviđa se da će Nemačka i Sjedinjene Države imati pad prihoda za 11 odsto do 2050. godine, a Francuska za 13 odsto.
Projekcije su zasnovane na četiri decenije ekonomskih i klimatskih podataka iz 1.600 regiona, a ne na statistici na nivou zemlje, što omogućava uključivanje šteta koje su ranije ignorisane studije, kao što su ekstremne padavine.
Istraživači su takođe posmatrali temperaturne fluktuacije unutar svake godine, a ne samo proseke, kao i ekonomski uticaj ekstremnih vremenskih događaja nakon godine u kojoj su se desili.
„Računajući ove dodatne klimatske varijable, štete su oko 50 odsto veće nego kada bismo uključili samo promene prosečnih godišnjih temperatura“, rekao je Venc na osnovu većine prethodnih procena.
Venc i njene kolege otkrile su da bi neizbežna šteta smanjila BDP globalne ekonomije za 17 odsto 2050. godine, u poređenju sa scenarijem bez dodatnih klimatskih uticaja nakon 2020. godine.
Čak i tako, novi proračuni mogu biti konzervativni.
„Verovatno će biti potcenjeni troškovi uticaja klimatskih promena“, prokomentarisao je za AFP Bob Vord, direktor politike Grantham istraživačkog instituta za klimatske promene i životnu sredinu u Londonu, uoči objavljivanja studije.
Isključene su štete povezane sa porastom nivoa mora, jačim tropskim ciklonima, destabilizacijom ledenih pokrivača i opadanjem velikih tropskih šuma, istakao je on.
Ekonomista za klimu Gernot Vagner, profesor na Columbia Business School u Njujorku, koji takođe nije bio uključen u studiju, rekao je da zaključak da su „bilioni odštete zaključani ne znači da se smanjenje zagađenja ugljenikom ne isplati“.
U stvari, rekao je on, to pokazuje da su „troškovi delovanja samo delić troškova neublaženih klimatskih promena“.
Globalni BDP u 2022. bio je nešto više od 100 biliona dolara, prema podacima Svetske banke. Studija predviđa da bi – bez uticaja na klimu nakon 2020. – bilo dvostruko više od 2050. godine.
