Donald Tramp je kao predsednik SAD uveo niz carina koje su već počele da utiču na ekonomije drugih zemalja. Najnovije mere, uključujući carinu od 25% na čelik i aluminijum, mogle bi značajno uticati na srpske proizvođače hrane. Očekuje se da će potražnja za srpskim pšenicom i kukuruzom rasti zbog promena na tržištu.
Trampova administracija je započela sa uvođenjem carina na proizvode iz Kanade, Meksika i Kine, što je bio samo uvod u njegovu restriktivnu ekonomsku politiku. Ove mere su usmerene na poboljšanje unutrašnje ekonomske situacije u SAD-u, ali imaju i globalne posledice.
Nedavno je najavljena sveobuhvatna carina od 25% na sav čelik i aluminijum koji se uvoze u Sjedinjene Države. Takođe, od 2. aprila planiraju se carine na uvoz svih prehrambenih proizvoda, što bi moglo značajno uticati na srpske proizvođače.
Ove carine će imati direktan uticaj na ekonomije zemalja koje izvoze u SAD, a posebno na Srbiju, koja je jedan od najvećih proizvođača pšenice i kukuruza. Trampove mere mogle bi otvoriti nova tržišta za srpske proizvode, dok bi istovremeno povećale cene na domaćem tržištu.
Ako izvoz pšenice i kukuruza iz SAD-a opadne, zemlje koje su se snabdevale ovim proizvodima sa američkog tržišta mogu potražiti alternativne dobavljače. Srbija bi mogla postati ključni igrač na tržištu, što bi dovelo do povećanja potražnje za njenim proizvodima.
U poslednjih mesec dana, cena kukuruza i pšenice na svetskom nivou pala je za više od 9%, što predstavlja priliku za investitore. Iako je globalna cena opadala, u Srbiji je došlo do blagog rasta, što može privući nove učesnike na tržištu.
Trampova politika će ostaviti posledice i na srpskom tržištu, a očekuje se porast potražnje za pšenicom i kukuruzom. Proizvođači i investitori u Srbiji mogli bi imati značajne koristi od ovih promena u narednom periodu.
