Svet je daleko od napretka potrebnog za postizanje ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija do 2030. godine u oblastima koje se kreću od siromaštva preko čiste energije do biodiverziteta, sa rastućim jazom između bogatih i zemalja u razvoju, navodi se u izveštaju neprofitne organizacije od utorka. praćenje ciljeva.
Pandemija koronavirusa zaustavila je ograničeni napredak postignut u godinama nakon što su zemlje članice Ujedinjenih nacija usvojile ciljeve 2015. Sada, na polovini 15-godišnjeg vremenskog okvira, nijedan od ciljeva nije na planu da se ispuni.
„U opasnosti smo od izgubljene decenije za održivi razvoj“, rekao je Guillaume Lafortune, vodeći autor izveštaja i potpredsednik i šef pariske kancelarije Mreže za rešenja za održivi razvoj, neprofitne organizacije koju su pokrenule UN radi podsticanja i pratiti održivi razvoj. „I zapravo postoji rizik da bi jaz između bogatih i siromašnih zemalja u pogledu održivog razvoja mogao biti veći 2030. nego što je bio 2015.“
Ciljevi, koje su autori opisali kao „etički imperativ“, pokrivaju niz oblasti, uključujući pretnje klimi i životnoj sredini, ali i osnovna ljudska prava kao što su hrana, zdravlje i obrazovanje.
Autori su primetili da su ciljevi za smanjenje gladi, poboljšanje zdravlja i zaštitu biodiverziteta posebno van koloseka. Oni su rekli da su promene globalnih mehanizama upravljanja i globalne finansijske arhitekture od ključne važnosti za poboljšanje napretka u svim ciljevima.
Lafortune je istakao da je globalni finansijski samit koji se otvara u četvrtak u Parizu važan trenutak za svet. Glavni fokus samita je kako se međunarodne finansije mogu reformisati kako bi se pomoglo zemljama u razvoju koje su često najranjivije na klimatske promene, ali najmanje sposobne da prikupe kapital za stvari poput prelaska na obnovljivu energiju.
Izveštaj je analizirao napredak zemalja u postizanju ciljeva održivosti dodeljivanjem ocena od nula do 100. Ispitivali su faktore kao što su siromaštvo, glad, bolest, emisije ugljen-dioksida, subjektivne ocene blagostanja i desetine drugih indikatora. Najviše su rangirane Finska, Švedska, Danska, Nemačka i Austrija. Najniže je rangiran Južni Sudan, zatim Centralnoafrička Republika, Čad, Jemen i Somalija.
Lafortun je posebno skrenuo pažnju na „razočaravajuću“ listu rezultata Sjedinjenih Država, za koju je rekao da je ispod proseka za razvijene zemlje. On je rekao da su SAD bile jedna od najlošijih u pogledu posvećenosti i jedna od samo pet zemalja članica koje nisu predstavile akcione planove i prioritete međunarodnoj zajednici. Ali Lafortune je primetio da su neki gradovi u SAD dobrovoljno dali lokalne recenzije.
Kimberli Marion Suiseeia, vanredni profesor političkih nauka i ekološke politike i kulture na Univerzitetu Northvestern koja nije radila na izvještaju, rekla je da, iako vidi hitne globalne razvojne nedostatke u pitanjima poput klimatske vanredne situacije, misli da Bajdenova administracija preuzima klimatske promjene ozbiljno. Takođe je videla znake optimizma u napretku Kine u oblasti obnovljive energije. Iako je zemlja rangirana ispod SAD u izveštaju, ona je više ulagala u čistu energiju, prema istraživačkoj kompaniji BloombergNEF.
Anita Ramasastri, profesor prava i direktor diplomskog programa održivog međunarodnog razvoja na Univerzitetu u Vašingtonu, rekla je da nije iznenađena što ciljevi održivog razvoja nisu u skladu sa pravom. Ramasastri, koja nije učestvovala u izveštaju, rekla je da ne misli da su mnoge vlade sa naprednijim ekonomijama, poput SAD, prihvatile ciljeve ili ih učinile relevantnim za svakodnevni život građana.
Ona je postavila pitanje da li su ciljevi preambiciozni i dodala da će biti važno ispitati kako se finansira agenda 2030, kao i uloga privatnog sektora.
„Od preduzeća je zatraženo da ispuni ulogu. I mislim da postoji samo krajnje pitanje, a to je da li smo trebali tražiti od biznisa da ispuni tu ulogu? upitala. „Zato što su na kraju SDG-ovi namenjeni vladama i državama.“
U izveštaju se više puta istakla ista poenta, izdvajajući nekoliko „osnovnih neuspeha“ u globalnom upravljanju. One su uključivale dobrovoljnu implementaciju ciljeva bez mehanizama za sprovođenje kada su zemlje u nedostatku, pravila međunarodne trgovine i finansija koja nisu prilagođena održivosti i nacionalne vlade koje ne koordinišu dobro sa manjim jedinicama vlade u pogledu ciljeva.
Lafortune je pozvao zemlje da imaju na umu ciljeve održivog razvoja dok se približavaju samitu u Parizu i drugim globalnim konferencijama. On je rekao da Pariz ima priliku da deluje kao „akcelerator“ ka reformi međunarodnih institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koje vidi kao moguće elemente globalne strategije za ulaganje u borbu protiv klimatskih promena i drugih ciljeva održivog razvoja.
„Uprkos svoj sadašnjoj fragmentaciji geopolitike, brojnim krizama i tako dalje, još uvek moramo da zadržimo tu vrstu dugoročne vizije i ovu ideju multilateralizma i globalne saradnje. Mislim da je ovo apsolutno ključno”, rekao je Lafortune. „Ne mislim da će svetu biti bolje ako samo zaboravimo na ove ciljeve jer ih nećemo postići.“
