Kamatne stope, pa samim tim i rate na kredite, već nekoliko godina gotovo da nisu rasle. Da se pandemija nije desila, one bi svakako, zbog oporavka privrede, počele i same da jačaju jer bi euribor, međunarodna kamatna stopa od koje zavisi i kretanje kamata u Srbiji, išla u plus.
Signali, međutim, koji ovih dana stižu sa svetskog bankarskog tržišta ukazuju da se periodu jeftinih kredita polako bliži kraj. I iako smo prethodnih nedelja i meseci mogli čuti kako svi oni koji imaju kredite mogu da budu mirni još bar godinu dana, sada se čini da to baš i neće biti tako.Prvo je na prethodnom zasedanju američkog FED-a najavljeno da će kamate krenuti da rastu već naproleće 2022. godine, a vrlo brzo nakon toga je Banka Engleske povećala svoju referentnu kamatu za 0,15 odsto i najavila dalja povećanja.
ECB još nije izašla sa zvaničnim novim stavom, ali je i više nego jasno da ona nikako ne može da bude imuna na ono što se dešava na finansijskom tržištu oko nje. A promena kamate Evropske centralne banke, znači ipromena u Srbiji.Sve se vrti oko euribora, kamate za koji su vezani mnogi krediti u Srbiji i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do pet procenta. U međuvremenu, euribor je počeo značajno da pada – u minus je ušao još 2016. godine i na tom nivou je i danas.
O njegovom uticaju možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu stambenogkredita od 277 evra da poveća na 316 evra. Kod keš kredita povećanje bi bilo manje, ali opet značajno imajući u vidu mnogo manji iznos ukupnog zajma u banci,pišeBiz B92.Što se tiče očekivanja pojedinačnih članova FED, po pitanju ključne kamate, samo šest od 18 članova očekuje manje od tri povećanja tokom sledeće godine, dok nijedan član ne smatra da će kamate ostati na sadašnjem nivou, blizu nule.
Stručnjaci istovremeno kažu da bi ovako naglo podizanje kamata samo izazvalo negativne reakcije širom svetskog tržišta, te da će se ovekamate podizati postepeno, u početku samo četvrtinu procentnog boda, pa onda lagano nagore.I domaći stručnjaci ističu da se podizanje kamatnih stopa neće desiti naglo. Nesporno je, tvrde, da povećanje međunarodnih kamata znači i povećanje kamata u Srbiji, ali veruju u sporiji tempo.
Krediti inače nikad nisu bile jeftiniji. Banke ovih dana daju i po 100.000 dinara , a na kojih za godinu dana vraćate ukupno 103.000, piše Blic.
