Globalna ekonomija će u 21. veku rasti sporije nego što su ekonomisti očekivali, što je nalaz koji ima implikacije na našu sposobnost da se prilagodimo klimatskim promenama u narednim decenijama, prema novom istraživanju.
Nova studija koja projektuje ekonomsku budućnost četiri grupe zemalja po prihodu u narednom veku otkriva da će rast biti sporiji nego što je predviđeno, a zemljama u razvoju treba više vremena da zapune jaz u bogatstvu i približe se prihodima bogatijih nacija. Ono što su ekonomisti smatrali najgorim scenarijem za globalni ekonomski rast može, u stvari, biti najbolji scenario, prema novoj studiji objavljenoj danas u Communications Earth & Environment.
Nalazi sugerišu da vlade treba da počnu da planiraju sporiji rast i da će bogatije zemlje možda morati da pomognu zemljama sa nižim prihodima da finansiraju prilagođavanje klimatskim promenama u narednim decenijama, prema autorima studije.
„Nalazimo se u tački u kojoj možda treba da značajno povećamo finansiranje za [klimatsku] adaptaciju u zemljama u razvoju, a takođe smo na tački u kojoj možda precenjujemo našu buduću sposobnost da obezbedimo to finansiranje u skladu sa trenutnom fiskalnom paradigmom, “ rekao je Matt Burgess, saradnik CIRES-a, direktor Centra za društvene i ekološke budućnosti i docent za studije životne sredine na CU Boulderu koji je vodio novu studiju.
„Sada možemo da počnemo da sagledavamo niz mogućnosti i da idemo napred na opipljivije načine“, rekao je Rajan Langendorf, postdoktorski naučnik na CU Boulderu i koautor nove studije.
U novoj studiji, Burgess i njegove kolege su koristili dva ekonomska modela da predvide koliko će globalna ekonomija rasti u narednom veku i koliko brzo će se zemlje u razvoju približiti nivoima prihoda bogatijih nacija.
Oba modela su otkrila da će globalna ekonomija nastaviti da raste, ali će taj rast biti sporiji nego što je većina ekonomista očekivala i da će postojati veći jaz u prihodima između bogatijih i siromašnijih nacija. To znači da će bogatije zemlje možda morati da pomognu u finansiranju klimatskih adaptacija za siromašnije zemlje, a krize gornje granice duga, kao što su Sjedinjene Države iskusile ovog proleća, mogu postati sve češće.
„Sporiji rast nego što mislimo znači veće deficite nego što očekujemo, sve ostalo jednako“, rekao je Berdžes. „To znači da bi dug verovatno postao sporniji i važniji tokom vremena, i mogao bi značiti češće borbe za plafon duga.“
Slično hitnim letovima, gde pojedinci prvo treba da stave sopstvene maske za kiseonik, bogatije zemlje treba da se usredsrede na sređivanje sopstvenih finansijskih kuća kako bi mogle da budu u poziciji da podrže nacije sa nižim prihodima u finansiranju klimatskih prilagođavanja, navodi se u saopštenju. istraživači.
„Govorimo o relativno manjem rastu, relativno većoj nejednakosti, ali i dalje govorimo o svetu koji je bogatiji nego danas i koji je ravnopravniji među zemljama od današnjeg sveta“, rekao je Berdžes.
Ipak, mnoge bogate nacije su navikle da se izvuku iz dugova, ali to možda neće biti moguće po novom scenariju, kaže Ešli Denser, diplomirani student na CU Boulderu i koautor studije.
„Sledeće pitanje je: koji su neki načini na koje bismo trebali ili bismo mogli da pomognemo [zemljama sa nižim dohotkom] da se prilagode, ako se očekuje da neće dostići nivo bogatstva koji bi im omogućio da to urade brzo i agresivno?“ kaže Dancer.
