Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević rekla je tim povodom da su ta sredstva pokazatelj konkretnih koristi od procesa evropskih integracija.
Projekti su iz oblasti energetike, životne sredine i transportne infrastrukture, a plan je da u okviru njih bude obnovljena deonica Paraćin – Međurovo na pruzi Beograd – Niš, dok će stanovnici beogradske opštine Palilula dobiti moderan kanalizacioni sistem.
Takođe, tom investicijom energetski sektor Srbije biće unapređen novim kapacitetima za obnovljivu energiju na Vlasini i u Kostolcu, saopštili su iz organizacije „EU za tebe“.
Miščevićeva rekla je da će ova sredstva, čiju su namenu zajednički isplanirali Evropska unija i naša država, značajno doprineti da građani širom Srbije žive bolje.
„Rezultate će građani videti vrlo brzo. Znatno će se ubrzati putovanje vozom od Niša do Beograda i biće unapređena bezbednost putnika, poboljšaće se proizvodni kapaciteti našeg energetskog sistema i to naročito iz obnovljivih izvora korišćenjem energije vetra, ali i smanjiti gubici u transmisionom sistemu“, istakla je ona.
Prema njenim rečima stanovnicima Koteža, Borče i Krnjače značajno će biti unapređeni uslovi života jer će prvi put biti izgrađen savremeni sistem za upravljanje otpadnim vodama u tom delu Beograda, na levoj obali Dunava.
Miščevićeva je naglasila da su ovi projekti upravo oni koji pokazuju koristi i pre samo članstva u Uniji. Ona je podvukla da nam Evropska unija donošenjem odluke da odobri ovih sedam projekata pomaže da taj cilj i dostignemo što je pre moguće i da smo joj na tome veoma zahvalni.
Odobrena sredstva EU komplementarna su sa zajmom Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i sa učešćem Srbije.
Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da vremena velike energetske i ekonomske krize zahtevaju blagovremenu reakciju i značajnu pomoć kritičnim sektorima uz posvećenost životnoj sredini i za bržem razvoju lokalnih zajednica u Srbiji.
„Već sprovodimo zajedno velike projekte poput gasnog interkonektora Srbija – Bugarska i Transbalkanski elektroenergetski koridor, deonica pruge od Beograda do Niša na Koridoru 10 i oni su od velikog značaja, ne samo za privredu već i za lokalne zajednice i za povezanost. Oni stvaraju nova radna mesta, omogućavaju pristup boljim uslugama i boljoj životnoj sredini“, zaključio je Žiofre.
Iz organizacije „EU za tebe“ saopštili su da će u narednih sedam godina, EU mobilisati do 30 milijardi evra u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama, kroz Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je pokrenut 2020. godine.
Sledeći EIP projekti za Srbiju su već odobreni ove godine: Uklanjanje nemačkih potopljenih plovila iz Drugog svetskog rata sa sektora Dunav-Prahovo; Železnička obilaznica oko Niša; Železnička deonica Stalać-Đunis, Transbalkanski elektroenergetski koridor; Napredni sistem za daljinsko očitavanje brojila u Kraljevu, Čačku i Nišu, Uvođenje širokopojasnog pristupa u ruralne krajeve i izgradnja Univerzitetske dečje bolnice Tiršova 2 u Beogradu.
EU je uložila više od 830 miliona evra u energetski sektor u poslednje dve decenije. Podrška EU energetskom sektoru u Srbiji u 2022. procenjena je na 100 miliona evra. Pored toga, Evropska unija će Srbiji obezbediti 165 miliona evra direktne budžetske podrške kako bi građani i mala i srednja preduzeća mogli da plaćaju energiju i da se izbore sa trenutnom energetskom krizom.
