VAŠINGTON – Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva u četvrtak je zamerila britanskoj vladi zbog planiranog smanjenja poreza, poručivši ministru finansija i šefu centralne banke da njihove politike ne bi trebalo da budu kontradiktorne, prenosi Rojters.
Njeni komentari tokom godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu istakli su zabrinutost zbog previranja na finansijskom tržištu izazvana britanskim predloženim „mini-budžetom“ povećane potrošnje i smanjenja poreza koji su pretili da zasene veće ekonomske izazove, kao što su borba protiv inflacije i uticaja rata u Ukrajini.
Georgieva je na konferenciji za novinare rekla da je sa britanskim ministrom finansija Kvasijem Kvartengom i guvernerom Banke Engleske Endrjuom Bejlijem razgovarala o potrebi za „koherentnošću politike i jasnom komunikacijom… tako da u ovom nervoznom okruženju ne bi bilo razloga za još nervoze“.
„Naša poruka svima, ne samo Velikoj Britaniji, u ovom trenutku: fiskalna politika ne bi trebalo da podriva monetarnu politiku jer, ako to učini, zadatak monetarne politike postaje samo teži i to se pretvara u neophodnost još daljeg povećanja stopa i pooštravanje finansijskih uslova“, rekla je Georgieva. „Zato nemoj da produžavaš bol.“
Šef MMF-a je rekao da svaka rekalibracija politike treba da bude vođena dokazima. I upravo sada, dokazi ukazuju na potrebu da vlade nastave da se bore protiv inflacije, iako to povećava rizik od globalne recesije.
Kvarteng nije bio prisutan na prvim ličnim sastancima MMF-a i Svetske banke u više od tri godine i nije bio prisutan na sastanku ministara finansija i guvernera centralnih banaka G20 u četvrtak, prema izveštajima britanskih medija.
U televizijskom intervjuu Bi-Bi-Sija na marginama sastanaka, Kvarteng je rekao da je fokusiran na isporuku mini-budžeta i ekonomskog rasta nakon što su mediji objavili da britanska vlada razmatra da preokrene delove plana.
„Naš stav se nije promenio. Izneću srednjoročni fiskalni plan 31. oktobra, kao što sam rekao ranije ove nedelje, a tada će biti više detalja“, rekao je Kvarteng za Bi-Bi-Si.
Upitan u više navrata o izveštajima o mogućem preokretu njegovog plana da zamrzne stopu poreza na dobit – umesto da dozvoli njeno povećanje, kako je planirao njegov prethodnik Riši Sunak – Kvarteng je ponovio da je fokusiran na svoj plan rasta i dodao da je očekuje se da će nastaviti kao ministar finansija.
Izveštaji u britanskoj štampi o potencijalnom preokretu od strane Trussove vlade podigli su funtu za oko 2% i pružili olakšanje za drugu britansku imovinu koja je nedeljama bila oštećena, što je zahtevalo hitnu intervenciju Banke Engleske kako bi se ponovo uspostavila mera od smirenosti.
Georgieva je rekla da je odluka BoE da interveniše na tržištima suverenog duga „bila odgovarajuća“ da bi se očuvala finansijska stabilnost i da ne ometa glavne ciljeve monetarne politike centralne banke, a to su stabilnost cena.
Georgieva je rekla da je šansa za globalnu recesiju sada oko 25%, navodeći umanjene prognoze MMF-a izazvane povećanim pritiscima inflacije, porastom kamatnih stopa i ratom izazvanim skokovima cena energije i hrane.
Novi američki podaci objavljeni u četvrtak pokazali su da je inflacija potrošačkih cena u septembru porasla za 0,4% više nego što se očekivalo – sa povećanjem u odnosu na isti period prošle godine koje se smanjilo samo za dlaku na 8,2% – pojačavajući očekivanja da će Federalne rezerve povećati kamatne stope za još tri četvrtine procentnog poena sledećeg meseca i podizanje tržišnih opklada da će američka centralna banka ponovo učiniti isto na svom poslednjem sastanku u godini u decembru.
Georgieva je rekla da MMF i dalje poziva centralne banke da nastave sa pooštravanjem monetarne politike, „jer je inflacija bila prilično tvrdoglava i rizik od ukidanja inflatornih očekivanja postao je vidljiviji“.
„Ne možemo da dozvolimo da inflacija postane odbegli voz“, dodala je Georgieva.
Jedan značajan izuzetak za taj savet je Japan. Sanjaja Pant, zamenica direktora MMF-ovog Odeljenja za Aziju i Pacifik, rekla je za Rojters da bi Banka Japana trebalo da se pridržava svog stava ultra-lake monetarne politike „sve dok inflacija ne poraste trajno”.
Georgieva je, na pitanje da li se inflacija može ukrotiti dok rat u Ukrajini i dalje besni, rekla da bi monetarno pooštravanje pomoglo u kontroli cena jer bi ohladilo tražnju i smanjilo cene energenata, hrane i drugih roba „nezavisno od toga da li se rat nastavlja ili ne .“
Ali bilo je potrebno više studija, rekla je ona, da bi se razumeo uticaj restrukturiranja lanca snabdevanja i geopolitičke fragmentacije globalne ekonomije na dugoročna kretanja cena.
Ta rascepkanost ponovo je bila evidentna na sastanku ministara finansija Grupe 20 velikih ekonomija, koji je ponovo završen bez zajedničkog saopštenja.
G20 ima „prilično velikih praznina“ da premosti geopolitičke podele, uključujući rat u Ukrajini, rekao je indonežanski ministar finansija Šri Muljani Indravati, predsedavajući grupe, na konferenciji za novinare posle sastanka.
Uprkos tim podelama, G20 je ipak uspela da održi svoj status „kao glavnog globalnog foruma za ekonomsku i finansijsku politiku“ i zvaničnici ostaju složni oko mnogih finansijskih pitanja, rekla je ona.
Indravati je rekao da su se ministri finansija G20 i guverneri centralnih banaka složili oko potrebe da se poboljša zajednički okvir grupe za restrukturiranje duga kako bi se unelo više predvidljivosti u proces i da se koriste resursi i kapaciteti da se odgovori na potrebe mnogih zemalja u razvoju. Grupa je takođe ponovo potvrdila svoju posvećenost globalnom sporazumu postignutom prošle godine o reformi međunarodnog oporezivanja preduzeća, rekla je ona.
