Nova anketa je pokazala da 53 odsto Amerikanaca veruje da sankcije Moskvi više štete SAD nego Rusiji. Usred skoka cena gasa i rastućih troškova života, birači gube poverenje u vođstvo američkog predsednika Džoa Bajdena, a 43 odsto kaže da je „u redu“ što Ukrajina gubi svoj tekući sukob sa Rusijom.
Sa inflacijom na vrhuncu od 40 godina i cenama gasa blizu rekordnih, anketa Instituta za demokratiju/Ekpress.co.uk otkrila je da Bajden daje negativne rezultate u svim oblastima politike, pri čemu je spoljna politika najgora. Nekih 56% ne odobrava njegovo bavljenje stranim stvarima, u poređenju sa 40% koji odobrava. Što se tiče Ukrajine, samo 38% odobrava njegovo upravljanje, dok 52% ne odobrava.
Bajdenova administracija je pokušala da okrivi Rusiju i njenog predsednika Vladimira Putina za rastuće troškove života kod kuće, a njegovi zvaničnici su više puta spominjali „Putinovo povećanje cena“. Međutim, životni troškovi su rasli mesecima pre nego što je Rusija poslala trupe u Ukrajinu, a birači upiru prstom u Bajdena zbog njihovih ekonomskih problema.
Otprilike 50% reklo je da bi podržalo republikance na novembarskim izborima na sredini mandata, u poređenju sa 42% reklo da bi glasalo za demokrate. Pored toga što je više glasača „u redu“ nego „nije u redu“ jer je Ukrajina izgubila sukob sa Rusijom (43% prema 41%), većina Amerikanaca smatra da bi bilo bolje da Bajden napusti funkciju nego da Putin ode sa funkcije, za 53% do 44%.
Bajden je sankcionisao ruski bankarski i energetski sektor, a njegova administracija je u Ukrajinu poslala oružje u vrednosti od skoro 4 milijarde dolara, a ministar odbrane Lojd Ostin je prošlog meseca obećao da će „pomeriti nebo i zemlju“ da bi finansirao borbe Kijeva. Američki predsednik je takođe zatražio od Kongresa da odobri još jedan paket pomoći Ukrajini od 33 milijarde dolara – od čega bi 20 milijardi dolara bilo namenjeno za vojnu pomoć – i u ponedeljak je potpisao Lend-lease akt iz 2022, koji omogućava Vašingtonu da šalje neograničene količine oružja Kijevu. .
U očima Kremlja, ova poplava oružja plus aranžmani SAD i NATO-a o razmeni obaveštajnih podataka sa Kijevom znače da Zapad „u suštini ide u rat sa Rusijom preko posrednika“.
Američki birači, međutim, nisu tako ozbiljni kao Bajdenova administracija u podsticanju ovog rata. Prema poslednjoj anketi, oni smatraju Rusiju četvrtom najvećom pretnjom za SAD sa 16%, iza Severne Koreje (18%), Irana (20%) i Kine (40%).
„Amerikanci su u početku bili veoma za sankcije, [ali] nisu toliko zainteresovani za sankcije kao što su bili“, rekao je za Ekpress direktor Instituta za demokratiju Patrik Bašam. „Bajden je na početku dao ova predviđanja – rublja će biti ruševina, mi ćemo da srušimo rusku ekonomiju, ljudi će se dići, Putin će izaći, Rusi će pobeći iz Ukrajine… [ali] ništa od toga nije desilo.“
Ova razlika između očekivanja i stvarnosti učinila je ljude ciničnim, tvrdi on, upoređujući očigledan gubitak poverenja sa razočaranjem javnosti politikom korona virusa širom Zapada.
„Problem [sada] je u tome što najmanje polovina zemlje u Americi misli da su nasamarili na mnogo stvari o Covid-u, tako da su još ciničniji prema vladi i medijima nego pre dve godine“, rekao je on.
