Ruska zaliha zlata dostigla je novi maksimum od 188,8 milijardi dolara, a udeo u polugama u međunarodnim rezervama zemlje sada premašuje 30 odsto po prvi put u skoro četvrt veka, prema Centralnoj banci.
Banka Rusije saopštila je u petak da je vrednost monetarnog zlata u međunarodnim rezervama porasla za više od devet milijardi dolara, ili 5,1 odsto od početka avgusta.
Cena zlata je porasla za 3,6% u avgustu da bi završila mesec na 2.513 dolara/oz, što znači da je značajan deo povećanja vrednosti ruskih akcija bio posledica efekta revalorizacije.
Ovo je i dalje najveći udeo monetarnog zlata u međunarodnoj imovini Rusije od januara 2000. godine, kada je dostigao 31,2%. Najveći nivo zabeležen je u januaru 1993. godine, 56,9%.
Prema podacima centralne banke, međunarodne rezerve zemlje su nastavile da rastu, dostižući 613,7 milijardi dolara od 1. septembra, što je više od 11 milijardi dolara u odnosu na prethodni mesec.
Međunarodne rezerve Rusije su zvanično definisane kao visokolikvidna strana aktiva koju drže Banka Rusije i vlada zemlje, koja se sastoji od strane valute, specijalnih prava vučenja kod MMF-a i monetarnog zlata.
Skoro polovina ruskih međunarodnih rezervi zamrznuta je na Zapadu početkom 2022. godine kao deo sankcija u vezi sa Ukrajinom. Banka Rusije nije dala detaljan pregled onoga što je imobilisano.
Deo ruskih rezervi koji nije zamrznut sastoji se od zlata i deviza u zemlji, kao i od kineskog juana.
Guverner Banke Rusije Elvira Nabiulina rekla je da finansijska stabilnost zemlje neće biti pogođena ako Zapad zapleni njena zamrznuta sredstva. Regulator je već nekoliko godina diverzifikovao svoje devizne rezerve, a trenutno obavlja operacije sa rezervama koje nisu pogođene sankcijama, kaže Nabiulina.
Moskva je osudila zamrzavanje sredstava centralne banke kao nezakonito, rekavši da je to „narušilo kredibilitet“ zapadnih zemalja. Kremlj je upozorio na odmazdu ako sredstva budu zaplenjena.
