LONDON – Centralne banke su kupile rekordnih 399 tona zlata u vrednosti od oko 20 milijardi dolara u trećem kvartalu 2022. godine, što je pomoglo u podizanju globalne potražnje za tim metalom, saopštio je u utorak Svetski savet za zlato (VGC), prenosi Rojters.
Potražnja za zlatom je takođe bila jaka od strane zlatara i kupaca zlatnih poluga i kovanog novca, navodi VGC u svom poslednjem kvartalnom izveštaju, ali su se smanjili fondovi kojima se trguje na berzi (ETF) koji čuvaju poluge za investitore.
Zlato se obično smatra sigurnom imovinom u vremenima neizvesnosti ili previranja, ali mnogi finansijski investitori su prodali akcije u ETF-ovima sa zlatom dok su kamatne stope rasle i povećale prinose na drugu imovinu.
Istovar poluga od strane ETF-a pomogao je da cene zlata padnu za 8% u trećem kvartalu, ali je ovaj pad pomogao da se stimuliše potražnja za nakitom, saopštio je VGC.
Ukupna svetska potražnja za zlatom iznosila je 1.181 tonu u periodu jul-septembar, što je 28 odsto više u odnosu na 922 u istom periodu 2021, saopštio je VGC.
Potražnja se u godini do septembra oporavila na nivoe pre pandemije, navodi se u saopštenju.
Kupovina od strane centralnih banaka u trećem tromesečju dovela je do njihovog otkupa za godinu do septembra na 673 tone, više od ukupnih kupovina u bilo kojoj punoj godini od 1967, prema VGC-u.
Među velikim kupcima bile su centralne banke Turske, Uzbekistana, Katara i Indije.
Kupovina zlatnih poluga i kovanog novca je takođe porasla u Turskoj na 46,8 tona u kvartalu, što je više od 300% više u odnosu na isti period prošle godine, pošto su ljudi kupovali zlato da bi se zaštitili od nagle inflacije.
„Gledajući unapred, očekujemo da će kupovine centralne banke i maloprodajne investicije ostati jake“, rekla je analitičarka VGC Luiz Strit.
„Takođe očekujemo da će potražnja za nakitom nastaviti da bude jaka u nekim regionima kao što su Indija i jugoistočna Azija“, rekla je ona.
