Evropska komisija je spremna da odloži objavljivanje predloga o održivoj poljoprivredi i prirodi koji su se očekivali ove nedelje, s obzirom da je uticaj rata u Ukrajini na snabdevanje hranom naveo neke zemlje da dovode u pitanje ekološki pritisak Evropske unije.
„Zeleni dogovor“ EU revidira sve sektore, uključujući poljoprivredu, koja proizvodi otprilike 10% emisija gasova staklene bašte u EU. Brisel ima ciljeve koji uključuju prepolovljenje upotrebe hemijskih pesticida do 2030. godine i priprema zakone kako bi oni postali stvarnost.
EK je u sredu trebalo da objavi dva nova predloga – obavezujuće ciljeve za obnovu prirode i održiviji zakon o pesticidima.
Međutim, evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski rekao je u ponedeljak da EU neće raspravljati o pesticidima na svom sastanku ove nedelje, što znači da će objavljivanje predloga biti odloženo. On nije komentarisao plan obnove prirode.
Ranije je komesarka EU za bezbednost hrane Stela Kirijakides rekla nacionalnim ministrima poljoprivrede u Briselu da blok mora da pređe na održivu upotrebu pesticida, ali da ukrajinska kriza ne daje „politički prostor“ za pravu diskusiju.
EK će predložiti mere za suočavanje sa uticajem ruske invazije na Ukrajinu, koja je podigla cene pšenice i ječma i izazvala strah od nestašice.
Rusija i Ukrajina čine više od 30% svetske trgovine pšenicom i više od 50% suncokretovim uljem, semenom i sačmom.
Jedan od predloga će biti da se dozvoli kultivacija na zemlji koja leži u ugaru, praksa koja omogućava da se životna sredina oporavi između ciklusa poljoprivrede.
Mere će takođe uključiti pomoć uzgajivačima svinja, s obzirom na to da je izvoz svinjskog mesa u Ukrajinu sada prekinut, i veća sloboda pružanja državne pomoći.
Grupa od 400 naučnika i stručnjaka za prehrambeni sektor u petak je rekla da bi napuštanje prakse održive poljoprivrede bilo kontraproduktivno.
„Ove mere nas ne bi pomerile ka, već dalje od pouzdanog sistema ishrane koji je otporan na buduće šokove i koji pruža zdravu i održivu ishranu“, navodi se u njihovom saopštenju.
Umesto toga, pozvali su na prelazak na useve koji se manje zavise od đubriva proizvedenog korišćenjem ruskog gasa i više biljne ishrane kako bi se smanjila količina žitarica koja je potrebna za stočnu hranu.
