Ubrzani rast usluga značio je da je oporavak poslovnih aktivnosti evrozone ovog meseca ubrzan, šireći se mnogo brže nego što se mislilo, pokazalo je istraživanje koje pruža najnovije dokaze da bi valutna unija mogla da izbegne recesiju, prenosi Rojters.
S&P Global-ov brzi kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI), koji se smatra dobrim pokazateljem ukupnog ekonomskog zdravlja, popeo se na 52,3 u februaru sa januarskih 50,3, pokazali su podaci u utorak.
To je bilo udobno iznad granice od 50, koja razdvaja rast od kontrakcije i iznad svih prognoza u anketi Rojtersa koja je predviđala skromniji porast na 50,6.
„Poslovna aktivnost širom evrozone rasla je mnogo brže nego što se očekivalo u februaru, pri čemu je rast dostigao devetomesečni maksimum zahvaljujući oživljavanju aktivnosti u uslužnom sektoru“, rekao je Kris Vilijamson, glavni poslovni ekonomista u S&P Globalu.
„Februarski PMI je uglavnom konzistentan sa rastom BDP-a po kvartalnoj stopi od nešto ispod 0,3%.
Nagoveštavajući da bi se uspon mogao nastaviti, potražnja je porasla prvi put od sredine 2022. godine, a firme su ponovo povećale broj zaposlenih. Novi indeks poslovanja porastao je na 50,6 sa 48,9.
Aktivnost u dominantnoj uslužnoj industriji u bloku rasla je ovog meseca najbržim tempom od juna, a njen PMI je odskočio na 53,0 sa 50,8, što je iznad svih procena u anketi Rojtersa i daleko premašuje srednju procenu od 51,0.
Kako strahovi od recesije nestaju, optimizam u vezi sa godinom koja je pred nama ponovo se poboljšao u februaru. Indeks poslovnih očekivanja porastao je na devetomesečni maksimum od 61,5, sa 61,2 u januaru.
Međutim, fabrička aktivnost je ovog meseca opala nešto oštrijim tempom. Proizvodni PMI je pao na 48,5 sa 48,8, zbunjujući očekivanja u anketi Rojtersa za porast na 49,3 i ispod svih prognoza.
Ali indeks koji meri izlaz, koji se unosi u kompozitni PMI, odskočio je na 50,4 sa 48,9, što je prvi put iznad 50 od maja.
Troškovi inputa su jedva porasli, a fabrike su podigle svoje prodajne cene najsporijim tempom u skoro dve godine. Indeks cena proizvoda pao je na 58,3 sa 61,6.
„Kašnjenja u isporuci povezana sa pandemijom koja su opsedala fabrike u poslednje dve godine ustupila su mesto bržim rokovima isporuke, što zauzvrat znači da se moć određivanja cena prebacuje sa dobavljača na menadžere nabavke u fabrikama, smanjujući inflaciju industrijskih cena“, rekao je Vilijamson.
Znakovi ublažavanja cenovnih pritisaka verovatno će pozdraviti kreatori politike u Evropskoj centralnoj banci koji agresivno povećavaju troškove zaduživanja u pokušaju da obuzdaju inflaciju koja je znatno iznad cilja.
Prošlonedeljna anketa Rojtersa pokazala je da će ECB povećati svoju depozitnu stopu još najmanje dva puta, dovodeći je do krajnje stope od 3,25 odsto sledećeg kvartala.
