Potrošnja prirodnog gasa u članicama EU je u padu, sa uvozom goriva u cevima u iznosu od 11,6 milijardi kubnih metara (bcm) u junu, što je smanjenje od 20% u odnosu na prethodnu godinu, navodi Forum zemalja izvoznica gasa (GECF) u svom mesečnom izveštaju.
Publikacija objavljena u nedelju pokazala je da je u prvoj polovini 2023. potrošnja gasa u 27-članom sindikatu opala za 10 odsto na godišnjem nivou i iznosila je 178 milijardi kubnih metara. Sve u svemu, isporuka gasa iz cevovoda u EU je opala za 34% na 76,7 milijardi kubnih metara kao rezultat smanjenog uvoza iz Rusije i Norveške.
„Ovaj pad je prvenstveno posledica rastuće proizvodnje energije vetra i sunca, što je dovelo do smanjenja oslanjanja na gas za proizvodnju električne energije. Pored toga, tekuća primena uredbe EU kojom se promoviše dobrovoljno smanjenje potražnje za gasom od 15 odsto od 1. aprila 2023. do 31. marta 2024. godine uticala je na potrošnju gasa u EU“, navodi GECF.
Prema izveštaju, potražnja industrijskog sektora nije se u potpunosti oporavila u poređenju sa prošlom godinom, uprkos nedavnom padu cena gasa.
Proizvodnja električne energije zasnovana na gasu u EU smanjena je za 17% na godišnjem nivou, dok je ukupna proizvodnja električne energije smanjena za 7%, dostigavši 182 teravat-časa (TVh). Pored toga, došlo je do značajnog smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja od 39%.
EU je ranije pokrivala oko dve petine svojih potreba za gasom kroz uvoz ruske energije. Prošle godine, zemlje članice su se složile da dobrovoljno smanje potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta 2022. do marta 2023. Sporazum je produžen za još 12 meseci.
Međutim, prema Evropskom birou za životnu sredinu, samo 14 od 27 zemalja EU usvojilo je obavezne mere za smanjenje potrošnje energije.
Pet od 14 – Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Portugal – navodno su činile 60% pada potražnje, dok su Bugarska, Letonija i Rumunija jedine zemlje članice koje nisu primenile nikakve propise o uštedi energije. Ovo se delimično pripisuje već niskoj potražnji za gasom u ovim zemljama.
Stručnjaci za energetiku su naveli blagu zimu 2022. godine kao pomoć članicama EU da troše manje energije, dok su visoke cene dovele do smanjenja proizvodnje energetski intenzivnih industrija.