Poslednja elektrana na ugalj u Velikoj Britaniji zvanično će zatvoriti svoja vrata u ponedeljak, čime će Britanija biti prva zemlja G7 koja je prekinula oslanjanje na fosilno gorivo za proizvodnju električne energije.
Zatvaranje Ratcliffe-on-Soar-a, elektrane koja dominira okolnim pejzažom centralne Engleske skoro 60 godina, označava simboličan korak u ambiciji Velike Britanije da dekarbonizira električnu energiju do 2030. godine i postane neutralna do 2050. godine.
„Era uglja se možda završava, ali novo doba dobrih energetskih poslova za našu zemlju tek počinje“, rekao je ministar energetike Majkl Šenks u saopštenju.
Vlasnik fabrike Ratcliffe-on-Soar, Uniper, rekao je da će lokacija biti stavljena u dvogodišnji period stavljanja van pogona počevši od oktobra.
350 zaposlenih i izvođača radova u Uniperu koji rade na gradilištu ili će biti raspoređeni na druge uloge u kompaniji ili će napustiti posao u roku od tri perioda otpuštanja pre kraja 2026. godine, rekao je Uniper za AFP.
Na njenom mestu će biti novi razvoj — „tehnološko i energetsko čvorište bez ugljenika“, saopštila je kompanija.
To označava kraj 140-godišnje zavisnosti Britanije od uglja, jer ona postaje prva u G7 bogatih zemalja koja je u potpunosti ukinula električnu energiju iz uglja.
Italija planira da to učini do sledeće godine, Francuska 2027., Kanada 2030. i Nemačka 2038. Japan i Sjedinjene Države nemaju određene datume.
„Britanija je dala primer koji ostatak sveta mora da sledi“, rekao je Dag Par, direktor politike u Greenpeace UK-u.
„Postoje dalje bitke za postepeno ukidanje nafte i gasa, ispunjavajući obećanje svih zemalja na COP28 o prelasku sa fosilnih goriva“, dodao je on.
Zagađujuće fosilno gorivo igralo je vitalnu ulogu u britanskoj ekonomskoj istoriji, pokretajući industrijsku revoluciju 18. i 19. veka koja je zemlju učinila globalnom supersilom.
Čak i tokom 1980-ih, i dalje je predstavljao 70 odsto električne energije u zemlji pre nego što je njen udeo opao 1990-ih kada je vlada počela da primenjuje strože propise za borbu protiv zagađenja.
U poslednjoj deceniji pad je bio još oštriji, pao je na 38 procenata u 2013, 5,0 procenata u 2018. nego samo 1,0 procenata prošle godine.
„Ugalj je bio okosnica proizvodnje električne energije u Velikoj Britaniji više od jednog veka, ali njegovo mesto je sada u istorijskim knjigama“, rekao je aktivista za energetiku Prijatelja Zemlje Toni Bosvort.
„Sada je prioritet da se odmaknemo i od gasa, razvojem što je brže moguće ogromnog domaćeg potencijala obnovljive energije u Velikoj Britaniji i pružanjem ekonomskog podsticaja koji će doneti“, dodao je on.
U 2023. trećinu proizvodnje električne energije činio je prirodni gas, dok je četvrtina dolazila od energije vjetra, a 13 posto od nuklearne energije, prema elektroenergetskom operateru National Grid ESO.
Nova laburistička vlada planira dalje dekarbonizaciju energetskog miksa.
Pokrenula je svoj vodeći plan zelene energije nakon pobede na izborima u julu, sa stvaranjem javnog tela za ulaganje u priobalni vetar, energiju plime i oseke i nuklearnu energiju.
Poslednjih godina, Ratcliffe-on-Soar, koji je imao potencijal da napaja dva miliona domova, korišćen je samo kada su se očekivali veliki skokovi u potrošnji električne energije, kao na primer tokom hladnog udara 2022. ili toplotnog talasa 2023. godine.
Njegova poslednja isporuka od 1.650 tona uglja na početku ovog leta jedva je snabdela 500.000 domova za osam sati.
Istorija oslanjanja Britanije na ugalj datira još od 1882. godine, kada je u centru Londona izgrađena prva elektrana na ugalj na svetu.
