Posle više od 20 godina pregovora, 27-člana Evropska unija i Merkosur — južnoamerički trgovinski blok Brazila, Argentine, Paragvaja, Urugvaja i Bolivije — još uvek pokušavaju da finalizuju veliki trgovinski sporazum koji je počeo. protesti evropskih farmera.
Nacrt sporazuma najavljen je 2019. godine, ali neslaganja oko ekoloških, ekonomskih i političkih pitanja odlažu njegovo konačno odobrenje.
Evo pogleda na dogovor, zašto je važan i izazove sa kojima se suočava:
Ima za cilj stvaranje jedne od najvećih zona slobodne trgovine na svetu, koja pokriva preko 700 miliona ljudi i skoro 25% globalnog BDP-a. Slično kao i sporazum o slobodnoj trgovini SAD-Meksiko-Kanada, njegov cilj je smanjenje carina i trgovinskih barijera, olakšavajući preduzećima sa obe strane da izvoze robu.
Za EU bi sporazum značio niže carine na proizvode poput automobila, mašina i hemikalija. Zemlje Mercosur-a bi imale koristi od boljeg pristupa tržištima EU za poljoprivredni izvoz kao što su govedina, živina i šećer.
Pregovori su počeli 1999. godine, a prvobitni sporazum je postignut 2019. godine, ali je i dalje neratifikovan zbog značajnog protivljenja, posebno Francuske.
Evropski farmeri, posebno u Francuskoj, brinu da bi priliv južnoameričkih proizvoda zasitio njihova tržišta, potkopavajući lokalnu poljoprivredu.
Godinu dana nakon masovnog protestnog pokreta evropskih poljoprivrednika, izbio je još jedan krug protesta širom kontinenta, a mnogi tvrde da bi smanjene carine ili bescarinske kvote za južnoameričke proizvode mogle biti fatalne za njih.
Na primer, 99.000 tona goveđeg mesa imalo bi sniženu tarifu od samo 7,5%, dok bi 180.000 tona živine ušlo bez carine. Prema Evropskoj komisiji, ovo čini manje od 2% godišnje potrošnje govedine u EU.
Stočari tvrde da ne mogu da se takmiče sa južnoameričkim proizvođačima, koji imaju koristi od nižih troškova rada, većih farmi i manje strogih propisa o praksi kao što je upotreba hormona rasta u poređenju sa standardima EU.
U oktobru je revizija Evropske komisije otkrila da Brazil, najveći svetski izvoznik govedine, ne može da garantuje da njegov izvoz u EU ne sadrži hormon rasta „estradiol 17-β“, koji je decenijama zabranjen u Evropi.
Nemačka, Španija, Italija i Portugal su među zemljama EU koje se zalažu za finalizaciju sporazuma do kraja godine. Nemačka, posebno, vidi Mercosur kao ključno tržište za svoje proizvođače automobila.
U Južnoj Americi, lideri poput brazilskog predsednika Luiza Inasija Lula da Silve vide sporazum kao podsticaj regionalnoj trgovini i ekonomskom rastu. Zemlje poput Urugvaja i Paragvaja takođe podržavaju sporazum, nadajući se da će diversifikovati svoje trgovinske partnere i smanjiti oslanjanje na Kinu. Argentinski predsednik Havijer Milei takođe ga je podržao, signalizirajući pomak u odnosu na skepticizam njegovog prethodnika.
Dogovor je takođe podržan od strane industrije u oba regiona. Evropski proizvođači automobila i farmaceutske kompanije vide to kao način za pristup rastućim tržištima Mercosur-a.
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, takođe je izrazila snažnu podršku, nazvavši to „sporazumom od velikog ekonomskog i strateškog značaja“ — uprkos protivljenju određenih država članica EU.
Francuska, sa najvećim poljoprivrednim sektorom u Evropi, predvodi opoziciju unutar EU, zajedno sa Poljskom, Austrijom i Holandijom. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na jačanje ekoloških i radnih standarda, navodeći da „Francuska neće potpisati sporazum kakav jeste“.
Francuska je takođe zatražila da Evropska komisija ponovo pregovara o tekstu, posebno tako što će uključiti „klauzule o ogledalu“, koje bi nametnule identične standarde za proizvode kojima se trguje između dva bloka.
Međutim, sposobnost Francuske da blokira sporazum je ograničena, pošto su trgovinski pregovori u nadležnosti Evropske komisije, koja pregovara za 27 država članica.
Ekološke grupe, uključujući Greenpeace, takođe su kritikovale sporazum, upozoravajući da bi mogao da ubrza krčenje šuma u Amazoniji i poveća upotrebu štetnih pesticida.
Samit Merkosura 5. i 6. decembra u Urugvaju mogao bi da bude ključni trenutak za dogovor. Međutim, čak i ako sporazum bude potpisan, mora ga ratificirati svih 27 država članica EU, Evropski parlament i nacionalni parlamenti svih država članica prije nego što stupi na snagu.
To bi Francuskoj dalo priliku da stavi veto.
Da bi ubrzala i olakšala odobravanje, Evropska komisija razmatra da podeli sporazum na dva dela: sporazum o širem saradnji i sporazum usmeren na trgovinu. Za ovo drugo bi bila potrebna samo većina glasova prema pravilima EU, zaobilazeći potrebu za jednoglasnim odobrenjem.
Prema ovom planu, Francuska bi izgubila pravo veta osim ako ne prikupi dovoljno podrške da formira manjinu koja blokira. Dok su zemlje poput Poljske i Austrije uložile prigovore, njihov kombinovani uticaj ne dostiže prag potrebnog za zaustavljanje sporazuma.
