Sagorevanje uglja za električnu energiju, cement, čelik i druge svrhe poraslo je 2022. uprkos globalnim obećanjima da će se postepeno gasiti gorivo koje je najveći izvor gasova koji zagrevaju planetu u atmosferi, navodi se u izveštaju u sredu.
Flota uglja porasla je za 19,5 gigavata prošle godine, dovoljno da osvetli oko 15 miliona domova, sa skoro svim novootvorenim projektima uglja u Kini, prema izveštaju Global Energi Monitor, organizacije koja prati razne energetske projekte širom sveta, piše AP.
Taj porast od 1% dolazi u trenutku kada svet treba da povuče svoju flotu uglja četiri i po puta brže da bi ispunio klimatske ciljeve, navodi se u izveštaju. Godine 2021. zemlje širom sveta obećale su da će postepeno ukinuti upotrebu uglja kako bi pomogle u postizanju cilja ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa .
„Što se više novih projekata uglja pojavi na mreži, to će rezovi i obaveze biti strmiji u budućnosti“, rekla je Flora Šampenoa, vodeći autor izveštaja i menadžer projekta za GEM Global Coal Plant Tracker.
Dodane su nove elektrane na ugalj u 14 zemalja, a osam zemalja najavilo je nove projekte uglja. Kina, Indija, Indonezija, Turska i Zimbabve bile su jedine zemlje koje su dodale nove elektrane na ugalj i najavile nove projekte. Kina je činila 92% svih najava novih projekata uglja.
Kina je dodala 26,8 gigavata, a Indija oko 3,5 gigavata novih energetskih kapaciteta uglja u svoje električne mreže. Kina je takođe dala odobrenje za skoro 100 gigavata novih energetskih projekata na ugalj, a izgradnja će verovatno početi ove godine.
Ali „dugoročna putanja je i dalje ka čistoj energiji“, rekao je Šantanu Srivastava, energetski analitičar sa Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu sa sedištem u Nju Delhiju. Srivastava je rekao da su pandemija i rat u Ukrajini privremeno naterali neke nacije ka fosilnim gorivima.
U Evropi, gde je ruska invazija na Ukrajinu značila borbu za alternativne izvore energije, a suše ugušile hidroenergiju, na kontinentu je došlo samo do veoma malog povećanja upotrebe uglja.
Drugi su otišli drugim putem. Došlo je do značajnih isključenja u SAD, gde je 13,5 gigavata energije iz uglja povučeno. To je jedna od 17 zemalja koje su zatvorile fabrike u prošloj godini.
Sa skoro 2.500 postrojenja širom sveta, ugalj čini oko trećinu ukupne količine energetskih postrojenja na globalnom nivou. Ostala fosilna goriva, nuklearna energija i obnovljiva energija čine ostatak.
Kako bi se ispunili klimatski ciljevi postavljeni u Pariskom sporazumu iz 2015. godine, elektrane na ugalj u bogatim zemljama moraju biti povučene do 2030., a elektrane na ugalj u zemljama u razvoju do 2040. godine, navodi Međunarodna agencija za energiju. To znači da oko 117 gigavata uglja treba da se penzioniše svake godine, ali samo 26 gigavata je penzionisano 2022.
„Ovim tempom, prelazak sa postojećeg i novog uglja se ne dešava dovoljno brzo da bi se izbegao klimatski haos“, rekao je Šampenoa.
Srivastava je dodao da je važno osigurati da milioni zaposlenih u uglju i drugim prljavim industrijama ne budu zaostali prilikom prelaska na čistu energiju, iako je to sve teže što se više projekata uglja zaključava.
„Svakog dana odlažemo prelazak na čistu energiju“, rekao je Srivastava, „to ne samo da otežava postizanje klimatskih ciljeva, već i čini prelazak skupljim“.
