Duž obale jugozapadne Albanije, sunce sija jako – grejući 234.828 novih solarnih panela u elektrani Karavasta koji će biti priključeni na energetsku mrežu zemlje u narednim nedeljama.
Za manje od dve godine, kompanija Voltalija u francuskom vlasništvu izgradila je najveću solarnu elektranu na Zapadnom Balkanu, gde se veći deo regiona i dalje oslanja na fosilna goriva, uključujući ugalj.
Smeštena na 200 hektara zemljišta koje je obezbedila albanska vlada na ivici nacionalnog parka lagune Karavasta, elektrana će moći da proizvodi 140 megavata, napajajući stotine hiljada domova u zemlji sa samo 2,8 miliona ljudi.
Porast energije biće dobrodošao pogodak za balkansku zemlju—u kojoj su nestanci struje dugo bili pošast nakon kolapsa njenih komunističkih vlada početkom 1990-ih.
I dok se mreža stabilizovala poslednjih godina, nestanci struje su i dalje uobičajeni.
Albanija trenutno dobija približno 99 odsto svoje električne energije iz hidroelektrana.
Ali sa redovnim sušama i zapuštenom energetskom infrastrukturom koja datira još iz komunističke ere, Albanac se bori da održi korak sa vratolomnim razvojem zemlje koji podstiču milioni turista koje godišnje prima.
Nalet aktivizma u poslednjih nekoliko godina protiv niza novih hidroenergetskih projekata naterao je albansku vladu da stvori nacionalni park prošle godine kako bi zaštitio reku Vjosu, jednu od najvećih neograđenih plovnih puteva u Evropi.
Pošto je izgradnja brana na čekanju, Karavastini pristalice se nadaju da će 300 prosečnih sunčanih dana godišnje obezbediti stabilnu proizvodnju struje.
„Od ove zime, 100 odsto energije proizvedene u solarnoj elektrani Karavasta biće prodato albanskoj nacionalnoj kompaniji“, kaže za AFP Konstantin fon Alvensleben, menadžer Voltalije za Albaniju.
„Ako Albanija proizvede višak električne energije, moći će da je izvozi korisnicima u susednim zemljama poput Grčke, Italije, Kosova, Crne Gore i Severne Makedonije.
Iako zemlja promoviše svoj sektor zelene energije, Albanija proizvodi oko 650.000 metričkih tona sirove nafte godišnje iz dotrajale infrastrukture koju ekolozi dugo kritikuju zbog štete koju nanosi lokalnim zajednicama.
Ali duž obale okupane suncem, inženjeri kažu da je teren idealan za solarne parkove.
Luka Antuar, inženjer koji radi na projektu, kaže da su slani, neobradivi delovi zemlje oko Karavaste omogućili programerima da izgrade projekat „velikih razmera po evropskim standardima“.
Ali pre nego što su ploče postavljene, napukla zemlja bila je dom malih zelenih žaba—poznatih kao Pelophilak Shkipericus, ili albanske žabe.
„[One su] zaštićena vrsta“, rekla je Vilma Terpollari, Voltalijin savetnik za životnu sredinu koja je takođe odgovorna da obezbedi da se vodozemci vrate na lokaciju u velikom broju.
„Napravili smo konkretne projekte za zaštitu ove vrste stvaranjem novih staništa kako bi se ovde vratila i razmnožavala“, dodala je ona.
Tokom čitavog razvoja, fotografije ove male žabe sa fluorescentnom zelenom linijom preko leđa podsećaju radnike da vode računa.
Projekat takođe sadrži debele dalekovode koji prenose struju od solarnog parka do stanice za preraspodelu koja bi mogla da poremeti put leta ptica.
„Voltalia je postavila preusmerivače ptica“, rekao je Terpolari, „prvi u Albaniji“.
Karakteristika—koja je u suštini veliki toranj koji dalekovode čini vidljivijima—utoliko je važnija zbog lokacije jugozapadne Albanije preko migratornih puteva i područja gnežđenja koja su dom pelikana i ružičastih flamingosa.
Milioni ptica svake godine prolaze kroz obližnju lagunu Narta i ušće Karavaste, pružajući kritičnu osnovu za migratorne vrste koje putuju između severne Evrope i afričkog kontinenta.
Što se tiče meštana okolnih sela, 53 porodice su preseljene da bi se napravilo mesto za izgradnju elektrane i dalekovoda.
„Njih će država, u skladu sa zakonom, nadoknaditi“, rekao je savetnik projekta Ramatlen Bolobani i dodao da će Voltalija doprineti i obeštećenju porodica.
Samo jedna porodica osporava nalog za iseljenje.
