Kristijan Lindner je priznao da vlada „ne može da nadoknadi ovaj gubitak prosperiteta“.
Nemci već plaćaju cenu za rusku vojnu kampanju u Ukrajini, priznao je ministar finansija te zemlje.
Govoreći za tabloid Bild, Kristijan Lindner je rekao da „rat u Ukrajini nas sve čini siromašnijim, na primer, jer moramo da plaćamo više za uvoznu energiju.
U intervjuu objavljenom u nedelju, nemački ministar je nastavio da priznaje da vlada „ne može da nadoknadi ovaj gubitak prosperiteta“, dodajući, međutim, pozitivniju notu da vlasti rade na „ublažavanju najvećih šokova“.
Trenutno stanje u nacionalnoj ekonomiji izaziva Lindnera „ozbiljnu zabrinutost“, priznao je, navodeći pad rasta i rastuće cene. Ministar je uverio novinare da Vlada čini sve da „izbegne pretnju od takozvane stagflacije“.
Među merama koje Berlin preduzima su olakšice za srednju klasu, podrška ekonomski ugroženim slojevima društva i rizična preduzeća, rekao je Lindner. Nemački zvaničnik je, međutim, istakao da pošto su finansijski resursi zemlje ograničeni, svi ovi programi treba da budu privremeni.
Dugoročno, Nemačka će morati da „postavi nove temelje prosperiteta“, upozorio je Lindner, dodajući da poseban naglasak treba staviti na socijalne i ekološke aspekte.
Na pitanje zašto Nemačka još uvek „finansira ratnog huškača Putina našim uvozom gasa i nafte“, nemački ministar finansija je rekao da bi kraj ruskih isporuka ugljovodonika „imao dramatične posledice po našu zemlju“. Lindner je pojasnio da bi potencijalne posledice išle dalje od novca, utičući na „fizičku dostupnost energije“ za Nemce. On je takođe pozdravio sankcije koje su nedavno uvedene Moskvi kao „bez premca“, ističući istovremeno da kaznene mere „ne bi trebalo da ugroze stabilnost Nemačke“.
Lindner je takođe obećao da se nijedan Nemac neće smrznuti sledeće zime, jer Berlin „izgrađuje rezerve i koristi alternativne izvore snabdevanja“. Političar je ukazao da bi Nemačka mogla da razmotri korišćenje „rezerva nafte i gasa u Severnom moru, čije se vađenje do sada smatralo preskupim“.
Povrh toga, Nemačka će morati da izdvoji značajne sume novca kako bi okončala ono što je Lindner opisao kao „zanemarivanje“ vojske zemlje.
Uprkos ekonomskim problemima i ogromnoj potrošnji planiranoj u nemačkom budžetu, ove godine neće biti povećanja poreza u zemlji, obećao je Lindner. Prema njegovim rečima, neki porezi će čak biti i smanjeni, kako se ne bi „štetilo oporavku privrede“.
Nemačka – jedna od evropskih industrijskih elektrana – glavni je uvoznik ruskog prirodnog gasa, sa 34% goriva potrošeno u zemlji prošle godine iz Rusije. Berlin takođe kupuje značajne količine ruske nafte.
Nakon 24. februara, kada je Rusija pokrenula ofanzivu na Ukrajinu, cene energije su porasle, dostižući nivoe nezabeležene od 2008. Iako se situacija od tada donekle stabilizovala, cene su još uvek više nego pre kraja februara, što se pretvara u život u obliku balona. i operativni troškovi za evropska domaćinstva i preduzeća.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u četvrtak ukaz kojim se od zemalja koje su Moskvi uvele sankcije zahteva da ruski gas plaćaju u rubljama od 1. aprila. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da bi neplaćanje na ovaj način značilo kraj isporuke gasa, koju Moskva nije htela da pokloni „besplatno“. Moskva insistira na tome da zapadne sankcije Rusiji nisu ostavile drugog izbora osim da pređe na sopstvenu nacionalnu valutu, jer bi dolari i evro mogli biti „oduzeti“.
Nemačka je, međutim, odbila da se povinuje zahtevima Rusije, opisujući ih kao „ucenu“ koja je u suprotnosti sa uslovima postojećih gasnih ugovora.
