Nova studija istraživača sa Univerziteta Tsinghua u Pekingu i Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ukazuje na to da će Kina morati da izgradi osam do 10 puta više instalacija za energiju vetra i sunca nego što trenutno ima, kako bi postigla svoj cilj postizanja ugljenične neutralnosti do 2060. godine.
Studija, objavljena u časopisu PNAS, analizira planove za obnovljivu energiju i izgradnju dalekovoda kako bi se ispunili ambiciozni ciljevi Kine u borbi protiv klimatskih promena.
Profesor Majkl Dejvidson sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu ističe da su informacije iz studije ključne ne samo za planiranje politike obnovljive energije u Kini, već i za globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, s obzirom na to da je Kina trenutno najveći svetski emiter gasova staklene bašte.
Studija je koristila ambiciozan model koji simulira elektroenergetsku mrežu bez ugljen-dioksida 2060. godine i istražuje šta je potrebno da se tamo stigne. Rezultati ukazuju na potrebu za značajnom izgradnjom instalacija za obnovljivu energiju i dalekovoda, kao i na važnost efikasnog korišćenja zemljišta.
Kako se model razvijao, postalo je jasno da će korišćenje zemljišta biti ključni faktor u ostvarivanju ciljeva Kine. Na istoku zemlje, nedostatak raspoloživog zemljišta za postrojenja za obnovljivu energiju zahtevaće izgradnju manjih solarnih instalacija, uključujući one na stambenim i poslovnim zgradama.
Osim toga, model pokazuje da će biti potrebna izgradnja dva do četiri teravata solarnih i vetroelektrana, kao i povećanje kapaciteta skladištenja energije. Takođe će biti neophodno značajno unapređenje prenosnih kapaciteta kako bi se osigurala efikasna isporuka energije tamo gde je potrebna.
Naredni koraci u istraživanju uključuju dodavanje faktora fleksibilne potražnje u model, kao i razmatranje različitih aspekata korišćenja zemljišta i implikacija promena u energetskoj mešavini. Ove informacije mogu biti od suštinskog značaja za razvoj politika i strategija kako u Kini, tako i širom sveta, u borbi protiv klimatskih promena.
