Vašington će slediti vođstvo Evropske unije i zabraniti svim ruskim brodovima da pristaju u američke luke, najavio je u četvrtak predsednik Džo Bajden. Ovo se odnosi na sva plovila koja plove pod ruskom zastavom, u vlasništvu ili kojima upravljaju subjekti iz zemlje.
„Nijednom brodu, nijednom brodu koji plovi pod ruskom zastavom, ili koji je u vlasništvu ili pod ruskim interesom, neće biti dozvoljeno da pristane u američkoj luci ili pristupi našim obalama. Ništa“, rekao je Bajden u četvrtak ujutru u Beloj kući, posle sastanka sa ukrajinskim premijerom.
EU je 6. aprila zabranila ruske brodove u svojim lukama. Bajden je rekao da se tim potezom želi „uskratiti Rusiji prednosti [međunarodnog ekonomskog sistema] u kojem je toliko uživala u prošlosti“.
Pored zabrane luke, Bajden je najavio program koji će Ukrajincima dozvoliti da direktno emigriraju u SAD, još 500 miliona dolara direktne ekonomske pomoći Kijevu – ukupno milijardu dolara od februara – i još 800 miliona dolara u oružju, municiji i opremi. Nova pomoć će biti poslata ukrajinskoj vojsci na desetine haubica i 144.000 komada municije, rekao je Bajden.
SAD takođe dele „značajne pravovremene obaveštajne podatke“ sa Kijevom i koordiniraju isporuke oružja od saveznika i partnera, „šalju ih direktno na prve linije slobode“, po Bajdenovim rečima.
Oko 18 tegljenih haubica, 200 zastarelih oklopnih transportera i 100 hamvija već su na putu za Ukrajinu, a američka vojska obučava malu grupu ukrajinskih vojnika za njihovu upotrebu, u neodređenoj trećoj zemlji.
Rusija je upozorila Zapad da će gađati svaki sistem naoružanja poslat u Ukrajinu – poput slovačkih raketa S-300, koje je Bajden naveo kao primer uspešne pomoći Kijevu, a koje su navodno uništene ranije ovog meseca. Bratislava je demantovala tvrdnju.
Bajden je tvrdio da je Ukrajina izvojevala „istorijsku pobedu“ u bici za Kijev, uz pomoć oružja, obaveštajnih podataka i druge pomoći Zapada. Američki poreski obveznici i vojnici mogu biti ponosni što su „pomogli da se naoruža i odbije ruska agresija u Ukrajini“, rekao je on.
Ruske jedinice koje su se početkom marta približile Kijevu sa zapada i severa povukle su se krajem meseca bez borbe. Moskovski pregovarači u mirovnim pregovorima rekli su da je ovo gest dobre volje prema ukrajinskoj strani.
Konflikt u Ukrajini može da traje veoma dugo, a najvažnije je održati jedinstvo u zemlji i inostranstvu, rekao je Bajden novinarima. Odgovornost SAD je da „drže ceo svet na okupu“ u ovoj borbi, dodao je on.
Bajden je takođe obećao da Rusija „nikada neće uspeti da dominira i okupira celu Ukrajinu“, što je Moskva rekla da nikada nije nameravala da uradi.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
