Svet je daleko od obećanja datog na globalnim klimatskim pregovorima prošle godine da će utrostručiti količinu energije vetra, navodi se u izveštaju energetskog trusta mozgova objavljenom u četvrtak.
Prošlog decembra, zemlje su se na klimatskoj konferenciji UN COP28 obavezale da će utrostručiti svu obnovljivu električnu energiju do 2030. Energija vetra posebno mora da se utrostruči da bi se to postiglo, prema Međunarodnoj agenciji za energiju i drugima.
Ispitujući nacionalne ciljeve koje je postavilo 70 zemalja koje čine 99% postojeće energije vetra, Ember, energetska neprofitna organizacija sa sedištem u Londonu, projektuje da će se u narednih šest godina energija vetra udvostručiti, a ne utrostručiti, u odnosu na osnovnu liniju iz 2022.
Izveštaj je razmatrao vetroturbine i na kopnu i na moru.
„Vladama nedostaje ambicija u pogledu vetra, a posebno vetra na kopnu“, rekla je Keti Altieri, analitičarka za električnu energiju u kompaniji Ember. „Vetar ne dobija dovoljno pažnje.“
Vetar često duva najjače kada sunce nije visoko na nebu, što ga čini dobrom dopunom solarne energije u naporima da se proizvodi čista električna energija 24 sata dnevno.
Izveštaj je takođe merio napredak zemalja ka sopstvenim ciljevima. Sjedinjene Američke Države su bile najgore rangirane po ovom pitanju, nedostajavši za 100 gigavata, što je dovoljno za napajanje više od 30 miliona domova. Cilj koji se koristi za SAD dolazi iz Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju, koja je deo Odeljenja za energetiku. U razmeni e-pošte, odeljenje je odbilo da komentariše.
Drugi najveći jaz između nacionalnih ciljeva i projekata vetra u razvoju bio je u Indiji, sa više od 30 gigavata. Iako ima značajan potencijal vetra, samo 4% električne energije u Indiji dolazi od vetra, rekao je Altieri. Nekoliko zvaničnika indijskog ministarstva energetike nije odgovorilo na upite za komentare poslate e-poštom.
Najbolje rangirane po ovoj meri su Brazil i Finska koji su na putu da premaše svoje ciljeve vetra za 15, odnosno 11 gigavata. Bili su među samo 10 zemalja koje su premašile svoje ciljeve. Sedam od 10 je bilo u Evropi, uključujući Tursku.
Brian O’Callaghan, vodeći istraživač na Smith School of Enterprise and the Environment na Univerzitetu u Oksfordu, Engleska, istakao je da je tehnologija ključna. Vetar je jači na visini, pa više turbine mogu proizvesti više struje.
U protekle dve decenije došlo je do „dramatičnih tehnoloških poboljšanja koja su dovela do viših turbina, posebno na moru“, rekao je on.
To znači da postoji velika prilika za zemlje koje su spremne da je shvate.
Brzina vetra je takođe važna. Udvostručenje brzine vetra dovodi do osmostrukog povećanja snage.
„Većina primorskih zemalja jedva je iskoristila svoje izvore vetra na moru“, rekao je on. „Velika Britanija je odličan primer.
Neke zemlje imaju jak vetar, ali su jedva počele da prave vetroturbine. Altieri je u ovoj kategoriji ukazao na Rusiju, Japan i Južnu Koreju.
Rusija ima jedan od najvećih potencijala vetra u bilo kojoj zemlji, prema NREL-u, ali Ember kaže da je proizvela manje od 1% svoje električne energije iz vetra 2023. Džon Rajli sa Masačusetskog tehnološkog instituta, koji je proučavao energetsku politiku i klimatske promene za 45 godina, rekao je da Rusija nije posvećena smanjenju emisije gasova staklene bašte.
„Ima ogromne količine prirodnog gasa i uglja, tako da nema stvarnog ekonomskog podsticaja za njih da razvijaju vetar“, rekao je on.
Rusko ministarstvo energetike nije odgovorilo na mejlove u kojima se traži komentar.
Kao i mnoga ostrva, i Japan je veoma vetrovit, ali nešto više od 1% svoje energije proizvodi od vetra, rekao je Altieri.
„Okean je veoma dubok samo malo od obale Japana, tako da to otežava situaciju“, rekao je Rajli. Zemlja je takođe strmo planinska, što otežava postavljanje turbina, rekao je on.
Teška regulativa u Južnoj Koreji otežava izgradnju vetroturbina, a javno mnjenje je dodatno usporilo razvoj, rekao je on. Širom sveta, često je postojao otpor prema vetroturbinama.
Japansko ministarstvo trgovine i ekonomije nije odgovorilo na upite e-pošte za komentar. Južnokorejska agencija za energetiku nije bila dostupna za komentar.
U širem smislu, pad cene solarne energije može pomoći da se objasni uporedni nedostatak interesovanja za vetar, rekao je Reilli.
„Kada su preuzete mnoge od ovih velikih obaveza“, rekao je, „vetar je izgledao kao najjeftiniji obnovljivi izvor energije“.
Ali od 2020. godine cena solarne energije je dramatično pala, rekao je on.
Dok neke zemlje zaostaju, glavni autor studije Altieri kaže da postoje razlozi za ohrabrenje.
„Evropi ide odlično“, rekla je ona, a to je sa Severnim morem, neverovatnim resursom vetra, koji se jedva koristi.“
Ona je predvidela da će Evropa i Kina nastaviti da budu dominantne u ekspanziji električne energije proizvedene iz vetra.
