Ministri ekonomije Sjedinjenih Država i 13 indo-pacifičkih zemalja pokrenuli su u četvrtak pregovore o prvom velikom nastojanju Vašingtona da se angažuje u pan-azijskoj trgovini u skoro deceniji, ali ovog puta bilo kakav dogovor neće smanjiti carine, preneo je Rojters.
Američka trgovinska predstavnica Ketrin Taj rekla je da su razgovori o indo-pacifičkom ekonomskom okviru u Los Anđelesu usmereni na rešavanje budućih izazova i postizanje „održivog i pravičnog rasta“ u indo-pacifičkom regionu.
Taj napor je prvi pokrenuo predsednik Džo Bajden tokom majskog putovanja u Tokio.
Tai, koji vodi razgovore sa ministrom trgovine Ginom Raimondo, rekao je da ambiciozna inicijativa napreduje, iako su neki kritičari doveli u pitanje njenu vrijednost za zemlje učesnice.
U razgovorima učestvuju ministri iz Australije, Bruneja, Fidžija, Indije, Indonezije, Japana, Južne Koreje, Malezije, Novog Zelanda, Filipina, Singapura, Tajlanda i Vijetnama. Zajedno sa Sjedinjenim Državama, učesnici predstavljaju oko 40% globalnog BDP-a.
„Ovaj okvir će biti trajni model za ostatak sveta koji će slediti“, rekao je Tai na skupu, dodajući da će doneti ekonomsku vrednost za mala preduzeća, uključujući 200.000 u Los Anđelesu.
Ona je rekla da će inicijativa biti usmerena na pitanja kao što su digitalna ekonomija, rad, životna sredina, poljoprivreda i trgovina.
Navodeći „izuzetan napredak u poslednjih nekoliko meseci, Raimondo je rekao da bi inicijativa mogla da dovede do stabilnijih i otpornijih lanaca snabdevanja, uz ubrzavanje rada na tehnologijama čiste energije i antikorupcijskim obavezama.
„Ovaj ministarski sastanak označava sledeću kritičnu fazu ovog okvira — prelazak sa definisanja ambiciozne vizije na zacrtavanje opipljivog rada na implementaciji okvira“, rekla je ona. „Svi razumemo i slažemo se sa potrebom da se brzo krenemo u cilju pružanja usluga za naše ljude.
Vašingtonu je nedostajao ekonomski stub u njegovom indo-pacifičkom angažmanu otkako je bivši predsednik Donald Tramp izašao iz trgovinskog sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu (TPP) sa 12 zemalja 2017. godine, ostavljajući Kini otvoreno polje da proširi svoj regionalni uticaj.
Više od dve godine pregovora o TPP-u doveli su do sporazuma 2015. godine, ali američki Kongres nije uspeo da ga ratifikuje jer su sporazumi o smanjenju carina o slobodnoj trgovini pali u nemilost, okrivljeni za odvođenje radnih mesta i ulaganja u zemlje sa niskim platama.
Bajdenov šef trgovine Tai je takođe izbegavao nove trgovinske sporazume, fokusirajući pregovore sa Evropskom unijom na rad, regulativu i druga necarinska pitanja.
Bilo je nejasno da li će sve zemlje učestvovati u sva četiri toka pregovora: trgovina, rad i digitalni standardi; čista energija i dekarbonizacija; otpornost lanca snabdevanja; i poreski i antikorupcijski napori. Da bi obezbedile široko učešće, zemlje su mogle da biraju između tih tokova.
Razgovori su usledili nakon što je Kina pokrenula sporazum o slobodnoj trgovini o regionalnom sveobuhvatnom ekonomskom partnerstvu u januaru, smanjujući carine za mnoge učesnike IPEF-a. Preživele TPP zemlje su takođe pokrenule ograničeni trgovinski pakt.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je novinarima u sredu da IPEF platforma nije alternativa trgovini sa Kinom.
„Radi se o angažovanju ekonomija u Indo-Pacifiku u sopstvenom pravu, ovo nije izbor između Sjedinjenih Država i Kine“, rekao je zvaničnik.
Lori Vallach, šef Rethink Trade, grupe koja se zalaže protiv korporativnog uticaja u trgovinskoj politici, podržala je da se ne nudi smanjenje carina, ali je postavila pitanje da li inicijativa može koristiti radnicima.
„Tri decenije ‘hiperglobalizacije’ sprovedene ovim sporazumima već su učinile stari trgovinski model politički toksičnim“, rekao je Volah u saopštenju. „Tada je kriza lanca snabdevanja otkrivena COVID-om podstakla još širu potražnju za novim pristupom koji preokreće koncentraciju proizvodnje dobara i usluga na koje se svi oslanjamo u previše firmama u premalom broju zemalja.
