Ruski predsednik Vladimir Putin dozvolio je akviziciju kompanije BASF Vostok (BASF East) od strane velikog domaćeg proizvođača laka, Lakra Sinteza. U pitanju je bila podružnica nemačkog multinacionalnog hemijskog giganta BASF koji je odlučio da napusti Rusiju još 2022. godine zbog sukoba u Ukrajini.
Lakra Sintez je dobio pravo da otkupi 100 odsto akcija BASF Vostok prema predsedničkom dekretu kojim se uvode „specijalne ekonomske mere” kao odgovor na „neprijateljske akcije nekih stranih država i međunarodnih organizacija”, dokument koji su objavile ruske vlasti. kaže.
Ukaz je potpisao Putin još 2022. godine i predviđa niz različitih mera u rasponu od sticanja strane imovine od strane ruskih kompanija do njihovog privremenog oduzimanja od strane državnih organa. Poslednja mera je posebno primenljiva ako se smatra da je imovina u pitanju kritična za energetsku bezbednost zemlje.
Taj potez došao je kao odgovor na slične akcije koje su preduzele neke zapadne zemlje, uključujući Nemačku i Poljsku. U junu 2022. nemačke vlasti su preuzele Gasprom Germaniju. U novembru je Varšava zaplenila Gaspromov udeo od 48 odsto u zajedničkom preduzeću EuroPol GAZ, vlasnika poljskog dela gasovoda Jamal-Evropa. Zaplenjena je i poljska podružnica Novateka, koja se bavila tečnim prirodnim gasom i drugim ugljovodonicima.
U slučaju BASF Vostok, kupila bi ga privatna ruska kompanija. Prema sopstvenim izjavama, Lakra Sintez je najveći proizvođač lakiranih materijala u zemlji. Kompanija poseduje desetak brendova boja i građevinskih materijala.
BASF je najveća svetska hemijska kompanija, sa svojim prihodima od 94,83 milijarde dolara u 2023, prema nemačkoj platformi za prikupljanje podataka na mreži Statista. Konglomerat zapošljava 112.000 ljudi širom sveta i ima proizvodne pogone na 234 lokacije širom sveta, prema sopstvenim podacima.
U martu 2022. BASF je objavio svoje planove da napusti Rusiju i Belorusiju, navodeći sukob između Moskve i Kijeva. Kompanija je tada saopštila da „snažno osuđuje ruski napad na Ukrajinu“. U svom saopštenju, proizvođač hemikalija je takođe naveo da su „Rusija i Belorusija činile oko 1 odsto ukupne prodaje grupe BASF“ u 2021.
Kompanija je 2023. godine otkrila da je morala da uzme oko 7,3 milijarde evra (7,9 milijardi dolara) u otpisu jer je njena podružnica za naftu i gas – Vintershall Dea – napustila Rusiju. Očekuje se da će taj potez dovesti do neto gubitka tokom cele godine od skoro 1,38 milijardi evra (1,48 milijardi dolara), preneo je tada AP.
Sama nemačka kompanija imala je istoriju upitne poslovne prakse. Njegov prethodnik, IG Farben, koji je nastao „spajanjem BASF-a sa pet drugih kompanija“, bio je aktivno uključen u proizvodnju zloglasnog gasa ciklon B koji se koristio u masovnim ubistvima ljudi u nacističkim logorima smrti.
BASF i dalje tvrdi na svojoj veb stranici da rukovodstvo IG Farbena, uključujući budućeg predsednika odbora ponovo osnovanog BASF-a, nije bilo svesno „zloupotrebe pesticida za industrijsko masovno istrebljenje“.
