Ukupna vojna potrošnja Rusije daleko prevazilazi njene budžetske mogućnosti i mogla bi da dovede do kolapsa korporacija i banaka, što utiče na pregovaračke pozicije Moskve.
To je prema članku Krejga Kenedija, bivšeg bankara, koji je sada deo Dejvisovog centra za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Harvard, za Navigating Russia.
Moskva krišom finansira oko polovine ovih vojnih troškova kroz značajne dugove, primoravajući banke da daju kredite po netržišnim uslovima kompanijama koje isporučuju robu i usluge za pokrivanje ratnih potreba, napominje autor.
Prema njegovim rečima, Moskva finansira rat, pre svega, iz budžeta za odbranu, koji analitičari obično smatraju „iznenađujuće otpornim“. Drugi kolosek je niskoprofilna, vanbudžetska šema finansiranja koja je po veličini jednaka budžetu za odbranu.
Kremlj primorava ruske banke da daju povlašćene kredite preduzećima koja se odnose na rat pod uslovima koje je odredila država.
Od sredine 2022. godine, ova šema vanbudžetskog finansiranja je pomogla u povećanju ukupnog korporativnog zaduživanja od 415 milijardi dolara bez presedana.
Od 210 do 250 milijardi dolara ovaj porast sastoji se od obaveznih, preferencijalnih bankarskih zajmova datih odbrambenim ugovaračima – od kojih mnogi imaju lošu kreditnu sposobnost – da pomognu u plaćanju roba i usluga vezanih za rat.
U početku se ova šema vanbudžetskog finansiranja odbrane pokazala korisnom za Moskvu jer joj je omogućila da održi svoj zvanični budžet za odbranu na kontrolisanim nivoima. To je dovelo posmatrače u zabludu da zaključe – kako se ispostavilo – pogrešno – da se Moskva ne suočava sa ozbiljnim rizicima za svoju sposobnost da održi finansiranje svog rata.
U skorije vreme, međutim, veliko oslanjanje Moskve na njenu vanbudžetsku šemu obaveznog kreditiranja počelo je da izaziva ozbiljne, štetne posledice, ističe Kenedi.
Ona je postala glavni pokretač inflacije i rasta kamatnih stopa, a takođe stvara preduslove za sistemsku kreditnu krizu.
Za Moskvu će rizik od kreditnog događaja — sa svojim potencijalom seizmički remetilačkog stanja — biti daleko neposredniji od rizika koji usporavaju sagorevanje kao što je pad BDP-a. Moskva se sada suočava sa dilemom: što duže odlaže primirje, to je veći rizik da se kreditni događaji – kao što su spasavanje preduzeća i banaka – nekontrolisano pojave i oslabe pregovaračku polugu Moskve.
Prema Kenediju, ovo će shodno tome dati Ukrajini i njenim saveznicima neočekivanu polugu u potencijalnim pregovorima.
Kako je Ukrinform ranije izvestio, ruska ekonomija i ratni napori su sve napetiji, što dovodi u sumnju sposobnost Vladimira Putina da održi rat na duži rok.
