SAD i njihovi evropski saveznici uvoze ogromne količine nuklearnog goriva i jedinjenja iz Rusije, obezbeđujući Moskvi stotine miliona dolara preko potrebnog prihoda dok ratuje protiv Ukrajine.
Prodaja, koja je legalna i nedozvoljena, izazvala je uzbunu stručnjaka za neproliferaciju i izabranih zvaničnika koji kažu da uvoz pomaže u finansiranju razvoja moskovskog nuklearnog arsenala i komplikuje napore da se smanje sposobnosti Rusije za vođenje rata. Zavisnost od ruskih nuklearnih proizvoda — koji se uglavnom koriste za gorivo za civilne reaktore — ostavlja SAD i njihove saveznike otvorenim za nestašicu energije ako ruski predsednik Vladimir Putin prekine snabdevanje. Izazov će verovatno postati intenzivniji kako te nacije nastoje da povećaju proizvodnju električne energije bez emisija u cilju borbe protiv klimatskih promena.
„Moramo da damo novac ljudima koji prave oružje? To je apsurdno“, rekao je Henri Sokolski, izvršni direktor obrazovnog centra o politici neširenja u Vašingtonu. „Ako ne postoji jasno pravilo koje sprečava dobavljače nuklearne energije da uvoze gorivo iz Rusije — a jeftinije ga je nabaviti odatle — zašto to ne bi uradili?“
Rusija je prodala oko 1,7 milijardi dolara nuklearnih proizvoda kompanijama u SAD i Evropi, prema trgovinskim podacima i stručnjacima. Kupovine su se desile pošto je Zapad uveo stroge sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu 2022. godine, blokirajući uvoz osnovnih ruskih proizvoda kao što su nafta, gas, votka i kavijar.
Međutim, Zapad nije bio voljan da cilja ruski nuklearni izvoz, jer oni igraju ključnu ulogu u održavanju reaktora da bruje. Rusija je prošle godine snabdevala američku nuklearnu industriju sa oko 12% svog uranijuma, prema američkoj Upravi za energetske informacije. Evropa je izvestila da će oko 17% svog uranijuma 2022. godine dobiti iz Rusije.
Očekuje se da će oslanjanje na nuklearnu energiju rasti kako nacije prihvataju alternative fosilnim gorivima. Nuklearne elektrane ne proizvode emisije, iako stručnjaci upozoravaju da nuklearna energija nosi rizik od otapanja reaktora i izazova kako bezbedno skladištiti radioaktivni otpad. Oko 60 reaktora je u izgradnji širom sveta — još 300 je u fazi planiranja.
Mnoge od 30 zemalja koje proizvode nuklearnu energiju u oko 440 elektrana uvoze radioaktivne materijale iz ruske državne energetske korporacije Rosatom i njenih podružnica. Rosatom je vodeći u svetu u obogaćivanju uranijuma, a treći je po proizvodnji uranijuma i proizvodnji goriva, prema godišnjem izveštaju za 2022.
Rosatom, koji kaže da gradi 33 nova reaktora u 10 okruga, i njegove podružnice, izvezle su prošle godine robu i materijale vezane za nuklearnu energiju u vrednosti od oko 2,2 milijarde dolara, prema podacima o trgovini koje je analizirao Roial United Service Institute, sa sedištem u Londonu. think-tank. Institut je saopštio da je ta cifra verovatno mnogo veća jer je teško pratiti takav izvoz.
Generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov rekao je ruskom listu Izvestija da bi poslovanje kompanije sa inostranstvom trebalo da iznosi 200 milijardi dolara u narednoj deceniji. Taj unosni civilni posao obezbeđuje kritična sredstva za drugu veliku odgovornost Rosatoma: projektovanje i proizvodnju ruskog atomskog arsenala, kažu stručnjaci.
Ukrajinski zvaničnici su molili svetske lidere da sankcionišu Rosatom kako bi prekinuli jedan od poslednjih značajnih tokova finansiranja Moskve i kaznili Putina zbog pokretanja invazije. Ukrajinski predsednik Volodmir Zelenski ponovo je izvršio pritisak na zapadne lidere da gađaju Rosatom nakon što su ruske snage zauzele nuklearnu elektranu Zaporožje. Rosatom vodi delimično zatvorenu elektranu, a Međunarodna agencija za atomsku energiju je više puta upozoravala da bi curenje radijacije u postrojenju koje je okupirala Rusija mogla biti velika katastrofa.
„Ukrajina ne razume zašto još nisu uvedene sankcije protiv Rosatoma i njegovog rukovodstva“, rekao je Zelenski u maju, „kada predstavnici ove kompanije nastavljaju da okupiraju Zaporošku nuklearnu elektranu i ugrožavaju našu opštu bezbednost.
Zagovornici nuklearne energije kažu da će se SAD i neke evropske zemlje suočiti sa poteškoćama u prekidu uvoza ruskih nuklearnih proizvoda. Industrija nuklearne energije SAD, koja u velikoj meri predaje svoje gorivo spoljnim izvorima, proizvodi oko 20% električne energije u SAD.
Vrednost ruskog nuklearnog goriva i proizvoda poslatih u SAD dostigla je 871 milion dolara prošle godine, u odnosu na 689 miliona dolara u 2021. i 610 miliona dolara u 2020, prema američkom Birou za popis stanovništva. U pogledu težine, američki uvoz proizvoda od uranijuma iz Rusije skoro se udvostručio sa 6,3 tone u 2020. na 12,5 tona u 2022, prema podacima o trgovini iz ImportGenius-a.
Razlozi za to oslanjanje sežu decenijama unazad. Američka industrija uranijuma pretrpela je batine nakon sporazuma o neširenju iz 1993. koji je rezultirao uvozom jeftinog uranijuma za oružje iz Rusije, kažu stručnjaci. Pad se ubrzao nakon pada svetske potražnje za nuklearnim gorivom nakon pada tri reaktora u japanskoj elektrani Fukushima Daiichi 2011.
Američke nuklearne elektrane kupile su 5% svog uranijuma od domaćih dobavljača 2021. godine, poslednje godine za koju su dostupni zvanični podaci o proizvodnji u SAD, prema američkoj Upravi za energetske informacije. Najveći izvor uranijuma za takva postrojenja bio je Kazahstan, koji je doprineo sa oko 35% snabdevanja. Bliski ruski saveznik, Kazahstan je najveći svetski proizvođač uranijuma.
Bajdenova administracija kaže da pokušava da oživi vađenje uranijuma i proizvodnju nuklearnog goriva, a zakonodavci su uveli zakone da ubrzaju proces. Ove nedelje je, međutim, predsednik Džo Bajden najavio formiranje nacionalnog spomenika za očuvanje zemljišta oko Nacionalnog parka Grand Kanjon koji bi sprečio novo iskopavanje uranijuma u regionu.
„Ključno je da prestanemo da finansiramo ruski državni nuklearni monopol, Rosatom“, rekao je senator Džon Baraso, republikanac iz Vajominga koji je ranije ove godine uveo zakon za finansiranje američkog lanca snabdevanja nuklearnim gorivom. „Takođe moramo da damo sigurnost na tržištu američkih dobavljača nuklearnog goriva.
Evropa je u nevolji uglavnom zato što ima 19 ruskih reaktora u pet zemalja koje su u potpunosti zavisne od ruskog nuklearnog goriva. Francuska takođe ima dugu istoriju oslanjanja na ruski obogaćeni uranijum. U izveštaju objavljenom u martu, Greenpeace, pozivajući se na bazu podataka Komtrejd Ujedinjenih nacija, pokazao je da je francuski uvoz obogaćenog uranijuma iz Rusije porastao sa 110 tona u 2021. na 312 tona u 2022. godini.
Evropa je prošle godine potrošila skoro 828 miliona dolara (skoro 750 miliona evra) na proizvode ruske nuklearne industrije — uključujući gorive elemente, nuklearne reaktore i mašine — prema Eurostatu, kancelariji za statistiku EU.
Neke evropske nacije preduzimaju korake da se odviknu od ruskog uranijuma. Na početku sukoba u Ukrajini, Švedska je odbila da kupi rusko nuklearno gorivo. Finska, koja se oslanja na rusku energiju u dva od svojih pet reaktora, odustala je od problematičnog dogovora sa Rosatomom o izgradnji nove nuklearne elektrane. Finska energetska kompanija Fortum takođe je najavila sporazum sa američkom kompanijom Vestinghouse Electric o snabdevanju gorivom za dva reaktora nakon što joj isteknu ugovori sa podružnicom Rosatoma Tvel u narednih sedam godina.
Češka je nastojala da se potpuno odvikne od ruskih zaliha i obratila se Vestinghouseu i francuskoj kompaniji Framatom za buduće isporuke gorivnih sklopova za svoju jedinu nuklearnu elektranu, koju trenutno isporučuje Tvel, a nove isporuke bi trebalo da počnu 2024. Slovačka i Bugarska, dve druge zemlje koje se oslanjaju na Tvel za nuklearno gorivo, takođe su se okrenule različitim dobavljačima.
Uprkos izazovima, stručnjaci veruju da će politički pritisak i pitanja o sposobnosti Rusije da prekine snabdevanje na kraju podstaći veći deo Evrope da napusti Rosatom. „Na osnovu očiglednih izgleda (diverzifikacije snabdevanja gorivom), bilo bi pošteno reći da je Rosatom izgubio evropsko tržište“, rekao je Vladimir Slivjak, kopredsednik ruske ekološke grupe Ecodefense.
Ono što ostaje nejasno, rekao je Slivjak, jeste kako će se Mađarska i Francuska pozabaviti tim pitanjem. Francuska nije izrazila spremnost da zatvori rusku cev za uranijum. Mađarska, koja održava bliske veze sa Rusijom, u potpunosti zavisi od Moskve u obezbeđivanju goriva za svoju nuklearnu elektranu sa četiri reaktora. Ima planove da proširi to postrojenje za dva reaktora Rosatoma — projekat koji se finansira kreditnom linijom od 10 milijardi evra ruske banke.
Ti reaktori će se, kažu stručnjaci, u potpunosti oslanjati na rusko nuklearno gorivo godinama, ako ne i decenijama, koje dolaze.
