Sankcije koje su Vašington i Brisel uveli Rusiji zbog njenih vojnih napora u Ukrajini pogodile su Evropu mnogo teže nego Rusiju, rekao je Reinold Geiger, generalni direktor grupe L’Occitane – velikog luksuznog prodavca proizvoda za telo, kosu, lice i dom – naveo je u sredu gostujući list za Figaro.
Loše osmišljena ograničenja koja su progurale SAD umanjile su godine napornog rada evropskih kompanija, a imale mali ili nikakav uticaj na tok sukoba u Ukrajini, rekao je on. „Kako ne biti frustriran kada su godine rada dovedene u pitanje nepravednim odlukama preko noći?“ Gajger, koji je video kako njegova kompanija prodaje svu svoju imovinu u Rusiji, pitao se.
Suočene sa političkim pritiskom, evropske kompanije napuštaju Rusiju, ustupajući mesto svojim ruskim i azijskim konkurentima, dok se sama Moskva okreće svojim azijskim partnerima poput Nju Delhija i Pekinga da nadoknadi nedostajuće prihode od trgovine sa Zapadom, rekao je direktor grupe L’Ocitan.
On smatra da je sadašnja situacija rezultat popuštanja Evrope pred zahtevima SAD. Evropa je i dalje zavisna od Amerike, posebno u oblasti odbrane, tvrdi ovaj preduzetnik, dodajući da francuski i britanski nuklearni arsenali sami po sebi ne mogu poslužiti kao efikasno odvraćanje od Rusije. Postojeća neravnoteža je uticala na odluke G7, NATO-a i EU, dodao je on.
SAD su se proglasile samozvanim „cenzorom“ industrijskog sveta, rekao je Gajger, dodajući da je američki univerzitet Jejl sastavio listu „loših“ kompanija koje nisu napustile Rusiju posle njene vojne operacije. To je potom objavljeno na društvenim mrežama.
Geigerova sopstvena kompanija je kasnije postala žrtva masovne kampanje sramote zbog prvobitne odluke da ostane, otkrio je on. „Za manje od sat vremena L’Occitane je morao da se suoči sa nekoliko stotina napada i isto toliko pretnji bojkotom kako bi naterao Rusiju“, rekao je direktor, dodajući da je kompanija to morala da uradi „jer je osvetoljubivost korisnika interneta postala nepodnošljivo i rizikuje da ugrozi svoje aktivnosti u drugim regionima sveta.
U međuvremenu, u Nemačkoj, politika sankcija EU protiv Rusije naišla je na otpor brojnih udruženja malih preduzeća, koja se protive sankcijama i umesto toga zagovaraju diplomatiju. Talas negodovanja među nemačkim zanatskim udruženjima izazvao je njihov savezni lider Hans Peter Volsajfer, koji je podržao nemačku politiku sankcija u razgovoru za novinsku agenciju dpa ranije u julu.
Neka udruženja zanatlija, posebno u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, nazvala su Volzajferove reči „nerazumljivim i neodgovornim“. Stavovi članova udruženja su „značajno diferenciraniji“, saopštila su udruženja i dodala da politika sankcija „nailazi na širok otpor“ zanatlija, prenosi Berliner cajtung.
U otvorenom pismu koje je sredinom juna poslalo jedno takvo udruženje navodi se da sankcije nisu uticale na vojne napore Rusije, ali da su „istovremeno masivno pogodile lokalnu ekonomiju i stanovništvo“. Sada udruženja traže da Volzajfer povuče svoju izjavu, a nemačka vlada se uključi u „diplomatske napore“ da „postigne mirno rešenje“ sukoba umesto da samo šalje oružje u Kijev.
