Holandski ministar za klimu i energetiku Rob Jeten rekao je novinarima u sredu da je pitao nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka da li bi poslednje tri nemačke nuklearne elektrane mogle da ostanu otvorene. Međutim, Jetten je rekao da to verovatno neće biti moguće.
Nemačka je prošle godine zatvorila tri od svojih poslednjih šest nuklearnih elektrana, a trenutno je spremna da zatvori preostale tri do kraja ove godine. Do zatvaranja će doći čak i nakon što je Nemačka dobrovoljno zatvorila gasovod Severni tok 2 iz Rusije i smanjila uvoz ruske energije preko drugih veza, i pošto obnovljiva energija daje slabe rezultate za preovlađujuću industrijsku snagu Evrope.
Holandija planira da prestane da uvozi ruski gas ove godine, a pošto njena vlada okleva da buši u gasom bogatoj pokrajini Groningen, zvaničnici traže pomoć od svog suseda.
„Upravo sam ih pitao da li je tehnički moguće da nuklearne elektrane ostanu otvorene“, rekao je Jeten u intervjuu u Hagu, preneo je Blumberg. Međutim, ministar je priznao da su „već preduzeli toliko mera da ih zatvore i da verovatno nema dovoljno goriva da ih drže otvorenim još malo“.
Tri različite kompanije koje upravljaju trima nemačkim postrojenjima isključile su mogućnost produženja životnog veka njihovih postrojenja, i iako su neki političari u Berlinu pozvali na produženje, koaliciona vlada – čiji su antinuklearni Zeleni član – odbila je da zabaviti ideju.
U međuvremenu, nemačka industrijska proizvodnja je naglo opala, a zemlja je u maju zabeležila trgovinski deficit prvi put u poslednjih 30 godina. Racionalizacija tople vode uvedena je u nekim nemačkim opštinama, a list Bild je u sredu upozorio na „ogromnu gasnu krizu“ koja se preti ove zime.
Pored mogućnosti bušenja u Groningenu, Holandija je pojačala uvoz morskim tečnim gasom. Holanđani takođe planiraju da otvore dve nove nuklearne elektrane 2030-ih i da jedini nuklearni reaktor u zemlji ostane u radu do 2033. godine ili kasnije.
