Vlada Velike Britanije odobrila je širenje aerodroma Heathrow, uprkos višedecenijskom otporu ekologa i lokalnog stanovništva. Iako se očekuje da bi to moglo doprineti ekonomskom rastu, stručnjaci upozoravaju na povećanje emisije gasova staklene bašte. Avio-industrija je odgovorna za 8% emisija u Velikoj Britaniji, uz dodatne efekte izazvane gasovima koji utiču na formiranje oblaka u višim slojevima atmosfere.
Dekarbonizacija avio-sektora predstavlja veliki izazov. Električni i vodonični avioni još uvek nisu spremni za široku upotrebu, pa se industrija oslanja na „održiva avio-goriva“ (SAF) i poboljšanje efikasnosti letelica. Međutim, povećanje efikasnosti često vodi do veće potražnje, što poništava ekološke koristi. Planovi da SAF čini 10% goriva do 2030. godine deluju nerealno, s obzirom da trenutno čini svega 1,2%.
Proizvodnja SAF-a suočava se s ozbiljnim ograničenjima. Testni letovi su koristili ogromne količine kokosovog ulja, dok upotreba otpadnog ulja za kuvanje ne može zadovoljiti ni trenutnu potražnju. Pored toga, postoji rizik da SAF dolazi iz kontroverznih izvora, poput plantaža palminog ulja koje uništavaju prirodna staništa.
Ekološke strategije aerodroma često se svode na smanjenje emisija u terminalima, dok se zanemaruje činjenica da su najveći zagađivači sami letovi. Ekonomske koristi od proširenja aerodroma uglavnom ostaju ograničene na samu industriju, dok većina britanskog stanovništva retko leti.
Najbogatiji slojevi društva, uključujući privatne putnike, značajno doprinose emisijama koristeći avione „kao taksije“. Umesto smanjenja potražnje za letovima, razmatraju se čak i raketna putovanja, koja bi dodatno povećala emisije. Održivi razvoj zahteva restriktivne mere prema avio-industriji kako bi se smanjio njen uticaj na klimu.
