Svet postaje topliji, izazivajući promene u sezonskim obrascima i povećavajući količinu ekstremnih vremenskih uslova kao što su jake suše i toplotni talasi, koji mogu uticati na prinose useva i zalihe hrane. Nedavna studija koju je vodio istraživač sa Fridman škole nauke o ishrani i politike na Univerzitetu Tufts otkrila je da je verovatnoća ekstremnih temperatura koje bi mogle da utiču na prinose useva značajno porasla u regionima koji proizvode pšenicu u SAD i Kini.
Nalazi predviđaju da će se toplotni talasi koji su se dešavali otprilike jednom u stotinu godina 1981. sada verovatno dešavati jednom u šest godina u srednjem zapadu SAD i jednom u 16 godina u severoistočnoj Kini. Rad pokazuje niz uslova za koje ljudi treba da se pripreme, čak i ako se još nisu dogodili.
„Istorijski zapis više nije dobar prikaz onoga što možemo da očekujemo u budućnosti“, rekla je Erin Koflan de Perez, vanredni profesor Dignitas na Fridman školi i glavni autor rada, koji je objavljen 2. juna u npj Climate and Atmospheric Science . „Živimo u promenjenoj klimi i ljudi potcenjuju današnje mogućnosti za ekstremne događaje.“
Prema najnovijem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, prosečna globalna površinska temperatura u poslednjoj deceniji bila je 1,1 stepen Celzijusa viša nego što je bila između 1850. i 1900. Da bi procenio kako je to promenilo rizik od ekstremnih vremenskih uslova, Coughlan de Perez i njene kolege prikupile su veliku grupu sezonskih prognoza za poslednjih 40 godina.
Oni su koristili ovaj ansambl da generišu hiljade mogućih varijacija temperature i padavina, u suštini pokazujući sve stvari koje su se mogle desiti u datoj godini. Sa ovom metodom, poznatom kao simulirani ekstremni ansambl bez presedana ili pristup UNSEEN, istraživači su mogli da procene verovatnu učestalost ekstremnih temperatura koje prelaze kritične pragove rasta pšenice.
Usevi ozime pšenice počinju da rastu u jesen i beru se sledećeg leta. Visoke temperature u proleće, kada biljka cveta, mogu uticati na razvoj pšenice. Na temperaturama preko 27,8 stepeni Celzijusa, biljke počinju da pate od toplotnog stresa. Na temperaturama preko 32,8 stepeni Celzijusa, važni enzimi u pšenici počinju da se razgrađuju.
„Na Srednjem zapadu smo imali sezone kada biste videli da je u proseku možda četiri ili pet dana prekoračen taj prag razgradnje enzima – to je bilo prilično neuobičajeno“, rekao je Koflan de Perez, koji je takođe član Feinstein International-a. Centar u školi Fridman. „Ali naše istraživanje je pokazalo moguće alternativne realnosti današnje klime koja je generisala 15 dana iznad ovog praga, za koju pretpostavljamo da bi bila veoma štetna.“
Rekordna vrućina takođe se povezuje sa rekordnom sušom, rekao je Coughlan de Perez. Kombinacija ove dve opasnosti mogla bi ozbiljno da utiče na sezonu rasta. I SAD i Kina smatraju se globalnim žitnicama — oblastima koje proizvode značajne količine žitarica u svetu. Ako bi ovi usevi propali istovremeno, ili u isto vreme sa drugim osnovnim usevima, to bi moglo imati ozbiljne uticaje na cenu i dostupnost hrane širom sveta.
Rezultati pokazuju da su oba regiona poslednjih godina imala sreće. Postoji aspekt nasumice u odnosu na vremenske prilike – može se pojaviti niz mogućnosti, kao kada bacite šestostranu kockicu. Do sada su ovi regioni imali prilično male brojke, završavajući sa hladnijim vremenom nego što je moglo biti. Ali klimatske promene su zamenile umru – najveći broj je veći nego što je bio. Ovi regioni nisu iskusili u potpunosti ono što je moguće, a možda i nisu spremni za to.
„Nadam se da možemo reći ljudima da se njihova kocka promenila. Možete da bacite nešto zaista ekstremno“, rekao je Koflan de Perez. „Možda neko vreme nećete baciti osmicu, ali mislim da vredi imati neke planove kada se to desi.“
Istraživači su takođe identifikovali regionalne i globalne obrasce atmosferske cirkulacije koji bi mogli da dovedu do veoma vrućih i suvih događaja, uključujući mogući najgori scenario gde je proizvodnja pšenice u SAD i Kini teško pogođena u istoj sezoni. Njihovi rezultati mogu pomoći u informisanju planova klimatske adaptacije u ovim regionima i osigurati da se zainteresovane strane mogu pripremiti za događaje bez presedana koji dolaze.
„Mislim da zbog klimatskih promena patimo od neuspeha mašte. Ako ne zamišljamo vrste ekstrema koji bi se mogli desiti, onda se nećemo pripremiti za njih“, rekao je Koflan de Perez. „Ne moramo da budemo iznenađeni. Možemo da koristimo alate koji su nam na raspolaganju da pokušamo da razumemo šta je moguće i da budemo spremni kada se to dogodi.“
