Nemačka bi se mogla suočiti sa nestašicom električne energije u naredne dve godine jer njeni sopstveni energetski resursi postaju sve nedovoljniji i potražnja raste, izvestio je u nedelju Velt am Sonntag, pozivajući se na lokalnu studiju Mekinzi.
Prema nalazima, do 2025. zemlji će nedostajati oko četiri gigavata električne energije, dok će se do 2030. deficit povećati na 30 gigavata, saopštila je kompanija.
„Dakle, idemo ka značajnoj nestašici: 30 GV odgovara kapacitetu oko 30 velikih termoelektrana“, upozorava se u studiji. Analitičari tvrde da zemlja neće moći da pokrije svoje energetske potrebe sopstvenim resursima pri vršnim opterećenjima, a do 2030. može doći do do 100 nestanka struje, a najduža faza će trajati oko 21 sat. Analitičari su takođe upozorili da Berlin neće moći da odustane od gasa u narednih deset godina.
„Naša analiza scenarija pokazuje da će prirodni gas morati da igra ulogu u miksu električne energije u budućnosti. Stoga je važno smanjiti zavisnost od uvoza diverzifikacijom dobavljača. Deo strategije mora biti i da se više zelenog vodonika učini dostupnim za proizvodnju električne energije“, naveli su analitičari, dodajući da Nemačka takođe mora da obezbedi da može da dobija struju iz susednih evropskih zemalja, što zahteva inovacije i širenje mreža.
Mekinzijeva studija je u suprotnosti sa nedavnim izveštajem američke Federalne mrežne agencije, koji kaže da će snabdevanje električnom energijom biti bezbedno u sledećoj deceniji čak i ako se potrošnja električne energije značajno poveća.
Međutim, čak je i agencija rekla da su potrebni različiti koraci da bi se obezbedilo dovoljno snabdevanja, uključujući proširenje kapaciteta obnovljivih izvora energije i postavljanje rezervnih elektrana, uglavnom na prirodni gas.
Ranije je Blumberg izvestio da će Nemačka do 2030. morati da potroši najmanje trilion dolara za povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Nemački regulator mreže i think tank Agora Energievende procenjuje da će se Nemačka suočiti sa povećanjem potražnje za jednu trećinu do 2030. godine, što znači da će elektrane u zemlji morati da generišu oko 250 gigavata dodatne električne energije do tog vremena.
