Nemačka vidi priliku u nuklearnoj fuziji, ali finansiranje istraživanja ostaje neizvesno

Nemačka vidi priliku u nuklearnoj fuziji, ali finansiranje istraživanja ostaje neizvesno

Nemačka vlada je u četvrtak objavila nacrt planova za podsticanje domaćih istraživanja razvoja nuklearne fuzije, tehnologije za koju se neki nadaju da će obezbediti obilje čiste energije u budućnosti, ali je ostavila otvorenim kako će ti napori biti finansirani.

Ministarka nauke Betina Stark-Vacinger rekla je da će, prema predlogu, Nemačka podržati sve obećavajuće tehnologije fuzije koje se sada razvijaju, uključujući metode zasnovane na laseru koje su postigle nedavna otkrića u Sjedinjenim Državama, ali nisu široko istražene u Evropi.

Drugi metod, koji koristi moćne magnete, već je dobio značajnu podršku Nemačke u sopstvenom istraživačkom reaktoru Vendelstein 7-Ks u severnom gradu Grajfsvaldu i u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru, ili ITER, u južnoj Francuskoj.

„Želimo da se pozabavimo i magnetnom i laserskom fuzijom“, rekla je Stark-Vacinger novinarima u Berlinu, dodajući da je plan da se „značajno“ poveća 149 miliona evra (163 miliona dolara) koje Nemačka trenutno daje godišnje za takva istraživanja. Ona je odbila da bude konkretnija.

„Danas još ne znamo koji koncept elektrane će uspeti“, rekla je ona. „Na kraju će odlučiti naučnici i industrija, koji će graditi fuzionu elektranu.

Stark-Vacinger je odbila da kaže da li bi to moglo da dovede do smanjenja finansiranja za ITER, koji je opterećen kašnjenjima i prekoračenjem troškova, ali je rekla da će Nemačka ostati pri svojim ugovornim obavezama. Projekat je pod pritiskom i zbog angažovanja Rusije, jednog od retkih mesta nastavka saradnje Moskve i Zapada od ruskog napada na Ukrajinu.

Sibil Ginter, naučni direktor Instituta Maks Plank za fiziku plazme, priznala je da komercijalni fuzioni reaktor možda neće početi da radi u Nemačkoj do druge polovine veka, ali je insistirala da će investicija biti isplativa za buduće generacije.

Nemačka ima za cilj da postepeno ukine upotrebu fosilnih goriva do 2045. godine i isključila je svoje poslednje tri nuklearne elektrane, koje su koristile konvencionalnu fisiju, u aprilu nakon godina lobiranja od strane ekologa.

Stark-Vocinger je jasno stavila do znanja da ne želi povratak nuklearnih reaktora starog stila, uprkos pozivima na to od strane nekih iz njene libertarijanske Slobodne demokratske partije.

„Ne bih se zalagala za izgradnju bilo kog reaktora koji bi ponovo koristio ovu tehnologiju“, rekla je ona, dodajući da nuklearna fuzija — koja radi spajanjem atoma za oslobađanje energije — ne bi predstavljala isti rizik od nekontrolisanog topljenja i dugovečnog radioaktivnog otpada kao dolaze od cepanja atoma.

„Prednosti su jasne i ovde imamo dobre uslove“, rekla je ona.