Nemački politički i poslovni lideri upozorili su da se zemlja suočava sa najvećom ekonomskom krizom decenijama jer su rastuće cene energije i poremećaji u trgovini gurnuli zemlju u mesečni trgovinski deficit robe po prvi put u više od 30 godina.
Porast cena energije povećao je cenu uvoza u najveću evropsku ekonomiju u maju, dok je poremećaj globalne trgovine umanjio izvoz, uzrokujući deficit od milijardu dolara — prvi od 1991. Brojke su bile u suprotnosti sa godinama u kojima je nemački izvoz proizvodnje pokretao rast zemlje i učinio ga elektranom ekonomije EU.
Upozoravajući u ponedeljak da se Nemačka suočila sa „istorijskim izazovom“, kancelar Olaf Šolc je dodao da „kriza neće proći za nekoliko meseci“ jer je ruski rat u Ukrajini „promenio sve, a lanci snabdevanja su i dalje poremećeni pandemijom“.
Sankcije koje su Moskvi uvele zapadne zemlje takođe su pogodile trgovinu, zajedno sa kineskim zatvaranjem zbog korona virusa, potiskujući potražnju za robom iz nemačke privrede koja je fokusirana na izvoz.
Šolc je to govorio nakon razgovora sa sindikalnim liderima, ekonomistima i grupama poslodavaca u cilju rešavanja krize troškova života.
Rajner Dulger, šef Konfederacije nemačkih udruženja poslodavaca, rekao je posle sastanka u ponedeljak koji je održao Šolc da se Nemačka suočava sa „najtežom ekonomskom i socijalnom krizom od ponovnog ujedinjenja”.
„Teške godine su pred nama“, dodao je on. „Ne možemo više da uzimamo zdravo za gotovo kontinuirani ekonomski rast koji smo doživeli pre pandemije Covid-19 i rata u Ukrajini.
Uvoz je porastao za 2,7 odsto na 126,7 milijardi evra od aprila do maja, dok je mesečni izvoz pao za 0,5 odsto na 125,8 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavila federalna agencija za statistiku.
„Nemački trgovinski suficit je sada ispario, uglavnom zahvaljujući velikom porastu
uvoza, nadoknađujući inače pristojan zamah u izvozu“, rekao je Klaus Vistesen, ekonomista u Pantheon Macroeconomics. On je dodao da on
očekivao je da će zemlja nastaviti sa trgovinskim deficitom tokom leta.
Majski pad ukupnog nemačkog izvoza delom je posledica pada izvoza od 2,8 odsto mesečno u druge zemlje EU, dok je uvoz iz tih zemalja porastao za 2,5 odsto. Izvoz u SAD je porastao za 5,7 odsto, a u Kinu za 0,5 odsto, ali je izvoz u Veliku Britaniju opao za 2,5 odsto.
„U prošlosti. Nemačka je uvek mogla da se osloni na snažan izvoz za oživljavanje privrede i današnji brojevi pokazuju da se trgovinski bilans neće vratiti kao pozitivan element za rast bar u narednih nekoliko godina“, rekao je Carsten Brzeski, šef makro istraživanja u ING-u.
Ekonomisti očekuju da će visoke cene energenata i slab izvoz pogoditi nemački rast ove godine. ING predviđa da će se nemački bruto domaći proizvod smanjiti u drugom kvartalu, a Bžeski je rekao: „Postoji velika verovatnoća da će Nemačka i ostatak evrozone ući u recesiju ove godine.
Dulger je rekao da kompanije „ne znaju koji požar da prvi ugase“. Rekao je da postoji „nedostatak kvalifikovanih radnika, materijala i osoblja, a lanci snabdevanja su u rasulu. Ostaće izazov držati firme otvorenima.”
Cene nemačkog uvoza porasle su za više od 30 procenata u godini do maja — što odražava skok cena energije i roba — dok su izvozne cene porasle za skoro 16 procenata. Dok se podaci o trgovini izvještavaju na nominalnoj osnovi, podaci se prilagođavaju inflaciji prilikom izračunavanja BDP-a.
Nemački izvoz u Rusiju oporavio je neke od svojih nedavnih padova, porastao je za skoro 30 odsto u odnosu na prethodni mesec na milijardu evra, ali je ostao manje od polovine nivoa od pre godinu dana. Nemački uvoz iz Rusije pao je za skoro 10 odsto na 3,3 milijarde evra. Moskva je poslednjih nedelja prekinula isporuku prirodnog gasa Nemačkoj, što je izazvalo strah od nestašice koja bi mogla da primora da se obustavi neka industrijska proizvodnja.
Mnoge nemačke kompanije objavile su da prekidaju veze sa Rusijom nakon što je EU uvela sankcije hiljadama ruskih pojedinaca i preduzeća. Brisel planira da zabrani uvoz ruske nafte u EU u okviru šestog paketa sankcija Moskvi.
Došlo je do sličnog pogoršanja trgovinskog bilansa ukupne evrozone, koja je u aprilu imala trgovinski deficit od 32,4 milijarde evra, što je preokret u odnosu na suficit od 14,9 milijardi evra godinu dana ranije. Podaci o trgovini evrozone za maj trebalo bi da budu objavljeni 15. jula.
