Svet će se suočiti sa akutnom krizom sa hranom zbog skokovitih cena hrane, izjavila je nemačka ministarka za ekonomsku saradnju i razvoj Svenja Šulce u subotu za list Bild, upozoravajući na nadolazeću glad koja nije viđena od Drugog svetskog rata. Ministar je kao uzroke naveo pandemiju Covid-19 i tekuću vojnu operaciju Rusije u Ukrajini.
„Situacija je veoma dramatična“, rekao je ministar nemačkom tabloidu u kasnom intervjuu u subotu, dodajući da, prema Svetskom programu za hranu UN, „više od 300 miliona ljudi“ već pati od akutne gladi i da UN moraju „ stalno revidirati” ove podatke naviše.
Cene hrane širom sveta porasle su za trećinu i dostigle „rekordne nivoe“, upozorio je Šulce, dodajući da je „gorka poruka da se suočavamo sa najgorom glađu od Drugog svetskog rata“, u kojoj bi mogli da umru „milioni“.
U svom saopštenju od 6. maja, Svetski program za hranu je upozorio da „44 miliona ljudi širom sveta maršira ka gladovanju“ jer ukrajinsko žito ne može da stigne do njih i pozvao na otvaranje crnomorskih luka kako bi se žito isporučilo u ljudi u potrebi.
Ministar Šulce je brzo okrivio Moskvu za razvoj događaja optužujući ruskog predsednika Vladimira Putina da „vodi rat glađu“. Ona je tvrdila da je Rusija „ukrala žito iz Ukrajine“ i da sada koristi nacije koje zavise od ruskih i ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda tako što navodno nudi hranu samo onima koji su „nedvosmisleno proruski orijentisani“.
Ministar je takođe tvrdio da je činjenica da 40 nacija u kojima živi polovina svetske populacije, nije osudilo ruske akcije u Ukrajini, navodno posledica njihove „ranjivosti na ucene hranom“. Međutim, nije ponudila nikakve konkretne dokaze koji bi podržali ovu izjavu.
Istovremeno, ona je priznala da je fokus nekih nacija na zelenu energiju takođe doprineo nestašici hrane. Nemačka bi posebno trebalo da prestane da koristi hranu kao gorivo, predložila je ona. Do 4% takozvanog biogoriva u Nemačkoj se proizvodi od hrane i stočne hrane, rekla je ona, dodajući da „treba svesti na nulu, i to ne samo u Nemačkoj, već potencijalno i na međunarodnom nivou“.
Nemačka „u cisterne za automobile svake godine sipa 2,7 milijardi litara goriva [napravljenog] od biljnih ulja“, istakla je ona, dodajući da samo to iznosi „skoro polovinu ukrajinske proizvodnje suncokretovog ulja“.
Konflikt koji je u toku u Ukrajini izazvao je strahove od globalne nestašice žitarica jer su cene pšenice u martu skočile na višegodišnji maksimum. I Rusija i Ukrajina su glavni dobavljači pšenice i čine oko 30% svetskog izvoza.
Sredinom aprila, međutim, nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir je insistirao da je snabdevanje Kijeva „efikasnijim“ oružjem upravo ono što bi pomoglo svetu da izbegne navodno nadolazeću „globalnu glad“. Ozdemir, član izrazito proameričke/NATO stranke Alijansa 90/Zeleni, takođe je optužio Moskvu za „strategiju gladovanja“ u to vreme.
Čini se da se njegov stav prilično razlikuje od najmanje dve grupe nemačkih javnih ličnosti, političara i poznatih ličnosti, koje su pozvale kancelara Olafa Šolca da zaustavi isporuke oružja Ukrajini i da se umesto toga fokusira na brzo diplomatsko rešenje.
Nastavak isporuke oružja samo bi produžio patnju Ukrajinaca, kao i rizikovao potencijalno razorne posledice, od mogućeg globalnog rata do „katastrofalnog“ uticaja na globalno zdravlje i klimatske promene, upozorili su koautori dva otvorena pisma. Berlin do sada nije reagovao ni na jedno pismo.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, koji su prvi put potpisani 2014. godine, i nakon što je Moskva konačno priznala Donbas republike Donjeck i Lugansk. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
