Nemačka ekonomija se smanjila za 0,3% na godišnjem nivou u 2023. nakon što je pogođena visokom inflacijom, rastućim cenama energije i slabom inostranom tražnjom, izvestio je Savezni zavod za statistiku.
Pad ekonomske proizvodnje smanjuje se na 0,1% kada se prilagodi za kalendarske svrhe, navodi se u saopštenju za javnost objavljenom u ponedeljak. Preliminarne procene pokazuju da je BDP pao za 0,3% između oktobra i decembra, ali revizija naviše u trećem tromesečju značila je da je Nemačka izbegla drugi kvartal uzastopno smanjenje, koje ekonomisti obično definišu kao recesiju.
„Ukupni ekonomski razvoj u Nemačkoj je oslabio 2023. godine u okruženju koje je i dalje obeleženo višestrukim krizama“, rekla je predsednica Saveznog zavoda za statistiku Rut Brend na konferenciji za novinare u Berlinu.
„Uprkos nedavnom padu cena, cene su ostale visoke u svim fazama ekonomskog procesa i usporile ekonomski rast“, dodao je Brand. Ona je navela da su „nepovoljni uslovi finansiranja zbog rasta kamata i slabije domaće i inostrane tražnje takođe učinili svoje“.
„Stoga nemačka privreda nije nastavila sa oporavkom od oštrog ekonomskog pada koji je doživeo u pandemijskoj 2020. godini“, naveo je Brand.
U izveštaju je istaknuto da je ukupni ekonomski učinak u nemačkoj industriji (bez građevinarstva) značajno opao prošle godine, smanjivši se za 2%. Ovo se prvenstveno može pripisati znatno nižoj proizvodnji u sektoru snabdevanja energijom. Prerađivačka industrija, koja čini skoro 85 odsto industrije (bez građevinarstva), takođe je u 2023. godini bila na negativnoj teritoriji, pokazala je statistika. U građevinskoj industriji, pogoršani uslovi finansiranja imali su „posebno primetan uticaj na razvoj“, zajedno sa uporno visokim troškovima izgradnje i nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Analitičari kažu da čak i ako nemačka ekonomija uspe da se proširi ove godine, uporni industrijski i budžetski problemi će ometati oporavak od najslabijeg godišnjeg učinka zemlje u generaciji.
