Nemačka je u subotu otvorila svoj prvi terminal za tečni prirodni gas (LNG), izgrađen u rekordnom roku, dok se zemlja trudi da se prilagodi životu bez ruske energije.
Pogon u luci Vilhelmshaven u Severnom moru otvorio je kancelar Olaf Šolc na ceremoniji na specijalnom brodu poznatom kao FSRU, po imenu Hoegh Esperanza.
„Ovo je dobar dan za našu zemlju i znak celom svetu da će nemačka ekonomija moći da ostane jaka“, rekao je Šolc sa čamca.
Hoegh Esperanza je zatrubila dok se kancelar, obučen u jaknu visoke vidljivosti, približavao.
Brod je već opskrbljen gasom iz Nigerije koji bi mogao snabdjeti 50.000 domova na godinu dana, a terminal bi trebao početi isporuku 22. decembra.
Nemačka planira da otvori još četiri LNG terminala koja finansira vlada u narednih nekoliko meseci, kao i privatni terminal u luci Lubmin.
Zajedno, terminali bi mogli da isporučuju 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje od sledeće godine, ili trećinu ukupnih nemačkih potreba za gasom — ako Berlin može da pronađe dovoljno LNG-a da ih opslužuje.
LNG terminali omogućavaju morski uvoz prirodnog gasa koji je ohlađen i pretvoren u tečnost kako bi se olakšao transport.
FRSU skladišti LNG, a zatim ga ponovo pretvara u gas spreman za upotrebu.
Nemačka do sada nije imala LNG terminale i oslanjala se na jeftin gas koji se isporučivao gasovodima iz Rusije za 55 odsto snabdevanja.
Ali od ruske invazije na Ukrajinu, isporuke gasa Nemačkoj su obustavljene i Berlin je bio primoran da se oslanja na LNG koji prerađuju belgijske, francuske i holandske luke, plaćajući premiju za troškove transporta.
Vlada je odlučila da investira u izgradnju sopstvenih LNG terminala što je pre moguće i potrošila je milijarde evra (dolara) na angažovanje FSRU-a za njihovo servisiranje.
Međutim, Nemačka još nije potpisala nijedan veliki dugoročni ugovor za početak punjenja terminala od januara.
„Uvozni kapaciteti su tu. Ali ono što me brine su isporuke“, rekao je za AFP Johan Lilijestam, istraživač sa Univerziteta u Potsdamu.
Potpisan je ugovor sa Katarom za LNG za snabdevanje terminala Vilhelmshaven, ali isporuke ne počnu pre 2026.
Dobavljači žele dugoročne ugovore, dok nemačka vlada ne želi da bude zaključana u višegodišnje ugovore o gasu jer želi da zemlja postane klimatski neutralna do 2045. godine.
„Kompanije treba da znaju da će se kupovna strana u Nemačkoj na kraju smanjiti ako želimo da ispunimo ciljeve zaštite klime“, rekao je ministar ekonomije Robert Habek.
Borci za zaštitu životne sredine kritikovali su LNG projekat, a udruženje DUH je najavilo da će preduzeti pravne mere. Šačica demonstranata izašla je u Vilhelmshafen sa plakatima sa zahtevima „Kraj gasu“.
Nemačka bi u početku mogla da bude prinuđena da kupuje LNG sa skupih spot tržišta, što bi dovelo do viših cena za potrošače.
Tržište bi sledeće godine takođe moglo da bude pritisnuto obnovljenom tražnjom u Kini koja izlazi iz strogih ivičnjaka Covid-19, rekao je za AFP Andreas Šreder, stručnjak ICIS instituta za istraživanje energetike.
„Ako je Evropa uspela da primi toliko LNG-a poslednjih meseci, to je zato što je kineska potražnja bila mala“, rekao je Šreder.
Kina je nedavno potpisala sporazum o kupovini gasa iz Katara na 27 godina – najduži takav ugovor u istoriji, prema Dohi.
Nemačka je takođe imala hladnu zimu do sada, što znači da su se rezervoari za gas praznili brže nego što se očekivalo.
„Potrošnja gasa je u porastu. Ovo je rizik, posebno ako se hladnoća nastavi,“ rekao je Klaus Mueller, šef regulatornog tela Federalne agencije za mreže, u nedavnom intervjuu.
Kao rezultat toga, postoji realan rizik da bi Nemačka mogla da doživi privremene prekide u snabdevanju sledeće zime, smatra Šreder.
Potrošnja gasa je trenutno manja za 13 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali vlada želi da ta cifra bude bliža 20 odsto.
U Evropi bi jaz između ponude i potražnje mogao da dostigne 27 milijardi kubnih metara (950 milijardi kubnih stopa) 2023. godine, prema izveštaju IEA-e, što je ekvivalentno 6,5 odsto godišnje potrošnje Evropske unije.
