Nemački ministar finansija odbacio je planove EU za de fakto zabranu prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2035. godine, povećavajući izglede da će jedan stub zelene agende bloka biti razvodnjen.
Kristijan Lindner je na konferenciji u Berlinu u utorak rekao da je potpuno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem u Evropi „pogrešna odluka“ jer će proizvođači u drugim delovima sveta popuniti prazninu. Lindner, koji je takođe na čelu Slobodne demokratske stranke pogodne za poslovanje, rekao je: „Nemačka neće pristati na zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Brisel želi da proizvođači automobila u regionu smanje emisiju ugljenika iz automobila za 100 odsto u odnosu na nivo iz 2021. godine, mandat koji bi onemogućio prodaju novih benzinskih ili dizel vozila od 2035. Taj potez bi primorao nemačku automobilsku industriju da ubrza svoje planove za elektrifikaciju , a lobisti su upozorili da bi to moglo dovesti do gubitka stotina hiljada radnih mjesta u sektoru.
Glasanje poslanika Evropskog parlamenta pre dve nedelje za usvajanje revidiranih standarda CO₂ naišlo je na snažnu reakciju nemačkog automobilskog lobija, VDA. VDA je tvrdila da je odluka „doneta protiv građana, protiv tržišta, protiv inovacija i protiv modernih tehnologija“. Italijanski poslanici u Evropskom parlamentu takođe su pokušali da obezbede amandman kojim su izuzeti proizvođači luksuznih automobila kao što je Ferari.
Apeli iz automobilske industrije naišli su na simpatično uho kod Lindnerovog FDP-a. Ali partijski partneri u Zelenoj koaliciji dugo su podržavali cilj do 2035. godine, koji je prvi put najavljen prošle godine kao deo niza predloga EU osmišljenih da smanje emisije u bloku za 55 odsto do 2030. u poređenju sa nivoom iz 1990. godine.
Portparol ministra za zaštitu životne sredine Štefi Lemke rekao je u utorak novinskoj agenciji DPA da nemačka vlada „u potpunosti podržava predlog Komisije i Evropskog parlamenta da se od 2035. dozvole novi putnički automobili i laka komercijalna vozila samo sa pogonskim sklopovima sa nultom emisijom štetnih gasova“.
Portparol SPD levog centra, koji je na čelu koalicije, nije mogao odmah da se dobije za komentar.
Podela između nemačkih koalicionih partnera odražava nesuglasice unutar evropskog auto lobija u Briselu, poznatog kao ACEA. Stellantis, jedan od najvećih članova organizacije, otišao je da pokrene sopstvenu organizaciju za kampanju samo nekoliko dana nakon parlamentarnog glasanja. Šef Stellantisa Karlos Tavares kritikovao je brzinu kojom regulatori primoravaju proizvođače automobila da elektrifikuju svoje modele.
Međutim, neki proizvođači automobila su pozdravili potez Brisela. Šef Volksvagenovog brenda putničkih automobila, Ralf Brandstatter, rekao je: „Trenutno glasanje, ali pre svega izbor kupaca u Evropi, pokazuje da je prelazak na elektromobilnost nepovratan. Mercedes se već obavezao da će biti potpuno električni do 2030. godine, „gde to dozvoljavaju tržišni uslovi“.
Aktivisti za zaštitu životne sredine ljutito su reagovali na Lindnerovu najavu. „Motor sa unutrašnjim sagorevanjem je model koji se više ne proizvodi“, saopštila je nemačka federacija za životnu sredinu i zaštitu prirode. „Ne podržavajući predloge u Evropskom savetu, Nemačka bi učinila medveđu uslugu korporacijama koje su odavno krenule putem budućnosti električne energije na baterije“, dodaje se.
Julia Poliscanova, viši direktor za vozila u krovnoj grupi Transport & Environment, rekla je: „Ovo je sve dogovoreno u vladi, ali FDP pokušava da to poništi zbog nekoliko zaostalih koji su odbili da nastave. Socijalisti i Zeleni bi trebalo da ih drže do dogovora.
Lindner je takođe potvrdio da nije protiv produženja životnog veka tri preostale nemačke nuklearne elektrane, koje bi trebalo da budu isključene do kraja godine.
Nemačka vlada i nemački komunalni operateri su više puta odbacivali povećanje nuklearne energije kao neizvodljivo. Zemlja će se umesto toga više oslanjati na elektrane na ugalj, prema planovima koji su predstavljeni u nedelju.
Lindner je rekao da je „otvoren za debatu“ o tome da li Nemačka treba da „koristi nuklearne kapacitete kao gorivo za premošćivanje“. On je dodao: „U hitnim slučajevima radi se o snabdevanju energijom.
