Nemačka vlada je potvrdila planove za zatvaranje poslednje preostale nuklearne elektrane u zemlji ovog vikenda, prekidajući ključni izvor energije uprkos gubitku ruskog prirodnog gasa usred ukrajinske krize.
Poslednja tri reaktora – Emsland na severozapadu Nemačke i Isar 2 i Nekarvesthajm 2 na jugu – biće u mirovanju u subotu zauvek, završavajući postupno gašenje nuklearne energije započeto 2002. godine i ubrzano nakon katastrofe u Japanu u Fukušimi 2011. Nalog za gašenje je produžen od kraja prošle godine do 15. aprila zbog zabrinutosti zbog potencijalne zimske energetske krize, ali je kancelar Olaf Šolc odbio da traži još jedno produženje.
Nemačka nuklearna industrija je činila oko 30% snabdevanja električnom energijom u zemlji krajem 1990-ih. Sa svim zatvorenim reaktorima osim tri, elektrane su prošle godine proizvele 6% nemačke električne energije.
Fosilna goriva popunjavaju prazninu. Sa prekidom uvoza ruskog gasa, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 8% prošle godine, što čini preko 31% snabdevanja električnom energijom. Nemačka takođe povećava uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), uključujući i teret iz SAD. Zemlja planira da poveća svoje kapacitete za uvoz LNG više od pet puta do 2030. godine, na skoro 71 milion tona godišnje.
Šolc je upozorio da će Nemačka morati da instalira četiri do pet novih vetroturbina svakog dana u narednih nekoliko godina kako bi zadovoljila svoje potrebe za napajanjem. To bi bilo otprilike trostruko više od prošlogodišnjeg tempa od 1,5 dnevno. Obnovljivi izvori energije trenutno čine 46% u snabdevanju električnom energijom.
Dok su ekolozi vršili pritisak da se Šolcova vlada zadrži na kursu sa postupnim ukidanjem nuklearnog oružja, većina Nemaca se protivi tom potezu. Anketa koju je u petak objavila javna televizija ARD pokazala je da 59 odsto Nemaca veruje da je odluka vlade da napusti atomsku energiju bila pogrešna, dok se 34 odsto slaže sa tom politikom. Dve trećine ispitanika koji žele da reaktori nastave da rade reklo je da su zabrinuti da će cene energije porasti kada se nestanu zalihe nuklearne energije.
„Političari moraju da se prilagode promenjenim okolnostima, a ja optužujem vladu da to uopšte ne čini“, rekao je poslanik opozicione stranke Albert Štegeman za Asošijeted pres.
„Ukidanje nuklearnog oružja do 15. aprila, to je ove subote, je gotova stvar“, rekao je portparol kancelarke ranije ove nedelje. Ministarka za životnu sredinu Štefi Lemke branila je tu odluku, rekavši da se bezbednosni rizici nuklearne energije „ne mogu kontrolisati, čak ni u visokotehnološkoj zemlji poput Nemačke“.
