Fjučersi nafte pali su u ponedeljak za više od 1 dolar po barelu pošto su očekivanja porasla da bi SAD i Venecuela uskoro mogle da postignu sporazum o ublažavanju sankcija na izvoz venecuelanske sirove nafte, dok su trgovci rekli da sukob Izraela i Hamasa izgleda da ne preti zalihe nafte u kratkom roku.
Fjučersi na naftu Brent su se ustalili na 89,65 dolara po barelu, što je pad od 1,24 dolara ili 1,4%. Američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) pojeftinila je 1,03 dolara ili 1,2 odsto i završila na 86,66 dolara po barelu.
Vlada i opozicija Venecuele vratit će se političkim pregovorima ove sedmice nakon skoro godinu dana, rekle su dvije strane, dok izvori kažu da su SAD postigle preliminarni dogovor o ublažavanju sankcija venecuelanskoj naftnoj industriji u zamjenu za konkurentne, nadgledane predsjedničke izbore u Venecueli sljedeće godine.
„Prijavljeni dogovor… bi pomogao da se proizvodnja nafte u zemlji podigne sa veoma depresivnih nivoa“, rekao je Vilijam Džekson, glavni ekonomista za tržišta u razvoju za Capital Economics.
„Ali sektor zahteva ogromna ulaganja da bi se proizvodnja vratila na nivoe viđene pre samo deceniju“, dodao je Džekson. „I to u bliskoj budućnosti ne bi značajno uticalo na deficit na globalnom tržištu nafte.
Oba pokazatelja nafte porasla su prošle nedelje zbog straha da bi se sukob na Bliskom istoku mogao proširiti, pri čemu je globalna referentna vrednost brenta porasla za 7,5 odsto u svom najvećem nedeljnom porastu od februara.
Padanje cena u ponedeljak izgledalo je kao „oduška da se uzme u obzir događaje na Bliskom istoku“, za razliku od očekivanog povećanja proizvodnje u Venecueli, rekao je Endrju Lipou, predsednik Lipov Oil Associatesa.
„Pregovori sa Venecuelom mogli bi da dovedu do povećanja izvoza sirove nafte koja je već na zalihama“, rekao je Lipov. „Ali povećanje proizvodnje je daleko s obzirom na oronulo stanje venecuelanske energetske infrastrukture.
Trgovci su rekli da je rat između Izraela i palestinske islamističke militantne grupe Hamas do sada ostao fokusiran na pojas Gaze.
„Slično je i u ponedeljak u smislu da se sukob na Bliskom istoku obuzdava zbog uticaja na snabdevanje sirovom naftom“, rekao je Džon Kildaf, partner kompanije Again Capital LLC.
Izraelski vazdušni udari na Gazu intenzivirani su u ponedeljak, nakon što su diplomatski napori SAD da dogovore primirje u južnoj Gazi propali.
Rusija je takođe ušla u diplomatski sukob, a predsednik Vladimir Putin bi trebalo da održi razgovore sa Iranom, Izraelom, Palestincima, Sirijom i Egiptom.
Pojačane tenzije na Bliskom istoku možda su uticale na druge faktore rizika da povećaju cene prošle nedelje, rekli su izvori na tržištu.
SAD su prošle nedelje uvele prve sankcije vlasnicima tankera koji prevoze rusku naftu po ceni iznad granične cene Grupe sedam od 60 dolara po barelu, u pokušaju da se zatvore rupe u mehanizmu osmišljenom da Moskvi uskrati prihode od prodaje energije.
„Iznenadna odluka Sjedinjenih Država o pooštravanju sankcija vlasnicima brodova koji prevoze rusku naftu preko granice od 60 dolara po barelu počela je da slabi, kao i rusko-saudijski sastanak koji je zaključio predsednik Putin navodeći da OPEK+ postiže ’stabilnost‘“, rekao je Analitičar PVM Džon Evans, pozivajući se na rast cena krajem prošle nedelje.
Američka proizvodnja nafte iz regiona sa najvećim proizvodnjom škriljaca trebalo bi da padne treći mesec zaredom u novembru na najniži nivo od maja 2023. godine, saopštila je američka Uprava za energetske informacije (EIA) u svom mesečnom izveštaju o produktivnosti bušenja u ponedeljak.
Kanada i provincija Ontario daće do milijardu kanadskih dolara jedinici belgijske kompanije Umicore kako bi joj pomogli u izgradnji fabrike koja će proizvoditi komponente za baterije za električna vozila, saopštila je Otava u ponedeljak.
