Svetu je potreban „hitan“ izlazak iz fosilnih goriva kao deo napora da se smanje emisije koje zagrevaju planete i obuzda globalno zagrevanje, saopštila je u petak koalicija zemalja, uključujući ekonomije EU i klimatski ugrožene zemlje.
U saopštenju objavljenom na kraju pregovora o klimi u Briselu, Koalicija visokih ambicija kaže da pregovori COP28 na kraju godine moraju utrti put za „hitnu i pravednu tranziciju na obnovljive izvore energije, svijet otporniji na klimatske promjene i klimatsku pravdu za sve“.
„Moramo ubrzati globalnu energetsku tranziciju od fosilnih goriva“, navodi se u saopštenju, koje su potpisali predstavnici zemalja uključujući Nemačku, Francusku i Maršalska ostrva, kao i Evropska komisija.
U njemu se traži da emisije gasova staklene bašte dostignu vrhunac najkasnije do 2025. i da budu smanjene za 43 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2019. godine, u skladu sa nedavnim ažuriranjima stručnjaka UN za klimu.
„Ovo zahteva sistemske transformacije u svim sektorima, podstaknute hitnim postupnim ukidanjem fosilnih goriva, počevši sa brzim padom proizvodnje i upotrebe fosilnih goriva tokom ove decenije“, navode zemlje.
Saopštenje je usledilo nakon ministarskog samita u Belgiji gde je novi predsednik COP28 izneo prioritete za ključni sastanak u Dubaiju.
Sa globalnim temperaturama koje su prošle nedelje dostigle rekordne vrednosti i zemljama koje su pogodile poplave, oluje i toplotni talasi koji su sasušili, svet je i dalje daleko od cilja da ispuni svoje klimatske ciljeve.
To je navelo neke zemlje da na COP28 pozovu na odluku o potpunom povlačenju fosilnih goriva koja zagrevaju planetu iz globalnog energetskog miksa.
Naftni šef Emirata Sultan Al Džaber, koji će predvoditi pregovore COP28, rekao je da očekuje da će fosilna goriva nastaviti da igraju ulogu, iako smanjena i uz upotrebu često kontroverznih tehnologija za „smanjenje“ ili neutralisanje emisija.
Džaber je u četvrtak rekao da je postepeno smanjenje fosilnih goriva i „neizbežno“ i „od suštinskog značaja“, ali nije voljan da navede vremenski okvir.
Ali „nemam magiju (štapić)“ kada će se to dogoditi, rekao je on za AFP u Briselu.
Zemlje su izrazile zabrinutost zbog bilo kakvog oslanjanja na tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika — na primer one koje zadržavaju emisije iz elektrana i trajno ih skladište pod zemljom — koje do sada nisu korišćene u velikim razmerama.
„Tehnologije za smanjenje ne smeju da se koriste za davanje zelenog svetla za nastavak ekspanzije fosilnih goriva, već se moraju razmotriti u kontekstu koraka za postepeno ukidanje upotrebe fosilnih goriva“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su ove tehnologije imale „minimalnu ulogu“ u dekarbonizaciji energetskog sektora.
Među konkretnim ciljevima koje je Jaber predložio kao prioritete COP28 uključuju niz ciljeva do 2030. godine, poput utrostručenja svetskog kapaciteta obnovljive energije i udvostručavanja poboljšanja energetske efikasnosti.
Ovo je u skladu sa onim što Međunarodna agencija za energiju kaže da je potrebno da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa od predindustrijskih vremena.
