Svetska ekonomija bi sledeće godine mogla da upadne u recesiju jer centralne banke podižu kamatne stope da bi se borile protiv inflacije, ali usporavaju rast u tom procesu, kažu predsednik Svetske banke Dejvid Malpas i šefica MMF-a Kristalina Georgijeva. Njih dvojica su razgovarali na zajedničkoj virtuelnoj diskusiji u ponedeljak.
„Postoji rizik i stvarna opasnost od svetske recesije sledeće godine“, izjavio je Malpas, napominjući da usporavanje rasta u naprednim ekonomijama i depresijacija valute u mnogim zemljama u razvoju signaliziraju pogoršanje globalne ekonomije.
„Razvojni napori se suočavaju sa krizom usred ogromnog niza problema“, dodao je on.
Georgieva se složila da se „povećao rizik od recesije“, napominjući da su zemlje koje zajedno čine trećinu svetskog BDP-a u opasnosti od pada u recesiju. Ove zemlje mogu imati negativan rast tokom poslednjeg kvartala 2022. i prvog kvartala 2023. godine, dodala je ona.
Prema procenama MMF-a, globalni gubici od ekonomskog usporavanja mogu dostići čak 4 biliona dolara do 2026. godine, što je ekvivalentno veličini nemačkog BDP-a. Bez obzira na to, Georgieva je rekla da kreatori politike ne mogu dozvoliti da inflacija postane „odbegli voz“ bez preduzimanja mera da je ukrote.
Mnoge centralne banke povećale su kamatne stope ove godine u pokušaju da se bore sa strožom monetarnom politikom zbog inflacije izazvane rastućim troškovima energije i nasleđem labave monetarne i fiskalne politike iz ere pandemije. Evropska centralna banka povećala je svoju referentnu stopu za neviđenih 75 baznih poena prošlog meseca, nakon povećanja od 50 baznih poena u julu, prvog posle više od decenije. Federalne rezerve SAD-a su donele nekoliko povećanja kamatnih stopa, dok je Banka Engleske u avgustu objavila najveće povećanje kamatnih stopa u poslednjih 20 godina, povećavši svoju referentnu stopu za pola procentnog poena na 1,75 odsto, što je bilo njeno šesto povećanje kamatne stope od decembra.
