Prvi put u više od dve decenije, Meksiko je prošle godine pretekao Kinu kao vodeći izvor robe koju uvoze Sjedinjene Države. Promena odražava rastuće tenzije između Vašingtona i Pekinga, kao i napore SAD da uvoze iz zemalja koje su prijateljskije i bliže kući.
Podaci koje je u sredu objavilo Ministarstvo trgovine SAD pokazuju da je vrednost robe koju su Sjedinjene Države uvezle iz Meksika porasla za skoro 5 odsto od 2022. do 2023. godine, na više od 475 milijardi dolara. Istovremeno, vrednost kineskog uvoza pala je za 20% na 427 milijardi dolara.
Poslednji put da je meksička roba koju su uvezle Sjedinjene Države premašila vrednost kineskog uvoza bila je 2002.
Ekonomski odnosi između Sjedinjenih Država i Kine ozbiljno su se pogoršali poslednjih godina jer se Peking agresivno borio u trgovini i činio zloslutne vojne gestove na Dalekom istoku.
Trampova administracija počela je da nameće carine na kineski uvoz 2018. godine, tvrdeći da trgovinska praksa Pekinga krši pravila globalne trgovine. Predsednik Džo Bajden je zadržao te tarife nakon što je preuzeo dužnost 2021. godine, jasno stavljajući do znanja da će antagonizam prema Kini biti retka oblast zajedništva za demokrate i republikance.
Kao alternativu prelasku proizvodnje u Kinu, kojom su se američke korporacije dugo bavile, Bajdenova administracija je pozvala kompanije da traže dobavljače u savezničkim zemljama („prijateljsko shoring“) ili da vrate proizvodnju u Sjedinjene Države („reshoring“ ). Prekidi u lancu snabdevanja u vezi sa pandemijom COVID-19 takođe su naveli američke kompanije da traže snabdevanje bliže Sjedinjenim Državama („near-shoring“).
Meksiko je bio među korisnicima sve većeg odstupanja od oslanjanja na kineske fabrike. Ali slika je komplikovanija nego što se čini. Neki kineski proizvođači su osnovali fabrike u Meksiku kako bi iskoristili prednosti 3-godišnjeg trgovinskog sporazuma SAD-Meksiko-Kanada, koji omogućava bescarinsku trgovinu u Severnoj Americi za mnoge proizvode.
Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je ove nedelje da trgovinski status daje Meksiku novu polugu, rekavši da bi to otežalo SAD da zatvore granicu dve zemlje kako bi ograničile imigraciju, kao što je sugerisano u pregovorima o zakonu o granici u američkom Senatu .
„Pregovori predlažu zatvaranje granice“, rekao je on. „Mislite li da bi Amerikanci, ili Meksikanci, ali posebno Amerikanci, to odobrili? Preduzeća to ne bi podnela, možda jednog dana, ali ne nedelju dana.“
Neke industrije — posebno proizvođači automobila — postavile su fabrike sa obe strane granice koje zavise od svake za stabilno snabdevanje delovima.
Derek Scissors, specijalista za Kinu na konzervativnom American Enterprise Institute, primetio je da je najveći pad kineskog uvoza zabeležen kod računara i elektronike i hemikalija i farmaceutskih proizvoda — sve politički osetljivih kategorija.
„Ne vidim da bi SAD bile zadovoljne povratkom u tim oblastima 2024. i 2025. godine“, rekao je Scisors, predviđajući da preokret između Kine i Meksika na uvozu u Sjedinjene Države verovatno „nije jednogodišnji minus“.
Makaze sugerišu da pad oslanjanja SAD na kinesku robu delimično odražava opreznost ekonomske politike Pekinga pod predsednikom Si Đinpingom. Sijeva drakonska blokada zbog COVID-19 dovela je do zastoja značajnih delova kineske ekonomije 2022. godine, a njegovi zvaničnici su izvršili raciju u stranim kompanijama u očiglednim istragama protiv špijunaže.
„Mislim da je korporativna Amerika sa zakašnjenjem odlučila da je Si Đinping nepouzdan“, rekao je on.
Sve u svemu, američki deficit u robnoj trgovini sa ostatkom sveta — jaz između vrednosti onoga što Sjedinjene Države prodaju i onoga što kupuju u inostranstvu — smanjio se za 10% prošle godine na 1,06 biliona dolara.