Investicije se ne odnose samo na novac i one ne utiču samo na poljoprivrednu privredu već i na dinamiku samog poljoprivrednog sektora. U Danskoj, spoljne investicije su igrale sve uticajniju ulogu u oblikovanju sektora. Rastuće cene zemljišta, skupi proizvodni kapaciteti i strukturne promene povećale su potrebu za finansijskom podrškom iz spoljnih izvora.
Ove promene, u kombinaciji sa pojavom većih poljoprivrednih preduzeća, dovele su u pitanje ustaljene norme vlasništva nad zemljom. Istovremeno, spoljni investitori su pokazali veliko interesovanje za poljoprivredno zemljište kao atraktivnu priliku za investiranje.
U okviru poljoprivrednih istraživanja, finansiranje je postalo centralna tema. Istraživači sa Univerziteta Arhus i Univerziteta Južne Danske ispitali su kako promenljivi finansijski uslovi takođe menjaju dinamiku poljoprivrede, posebno za individualne poljoprivrednike. Rad je objavljen u Časopisu o ruralnim studijama.
„Razmatrali smo kako su finansijske motivacije, tržišta, akteri i ekonomski uticaj institucija doprineli promeni dinamike moći u našim sistemima ishrane. Naša studija pruža uvid u to kako se povećani finansijski uticaj razvija u danskom poljoprivrednom i prehrambenom sektoru. je urađeno analizom novih načina na koji investitori razmišljaju i deluju nakon što su uklonjena ograničenja za vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem“, kaže istraživač Martin Hvarregor Torse sa Odeljenja za agroekologiju na Univerzitetu Arhus.
U 18. veku osnovane su kreditne institucije da pomognu prelazak u privatno vlasništvo u danskoj poljoprivredi. Vremenom se fokus pomerio ka intenzivnom stočarstvu sa izvozom kao ciljem, jačajući poziciju poljoprivrednog sektora u oblikovanju politika. Finansijski uslovi za farmere su se značajno promenili od ranih 1990-ih. Liberalizacija danskog sistema hipotekarnih kredita i uvođenje različitih finansijskih opcija doveli su do povećanja investicija, spajanja i rasta cena zemljišta.
„Globalna finansijska kriza 2007–2008. dovela je do promene paradigme. Cene zemljišta su naglo pale, ostavljajući mnogim poljoprivrednicima imovinu vrednu manju od njihovih hipotekarnih obveznica. Da bi se oživeo sektor, danski poljoprivredni zakon je liberalizovan, omogućavajući spoljnim investitorima da poseduju i upravljaju farme dok aktivno učestvuju u donošenju operativnih odluka“, kaže Hvarregaard Thorsøe, ističući da je ovo označilo početak značajnog pomaka u poljoprivredi ka strukturi više korporativnog vlasništva.
Poljoprivreda je složena, sastoji se od mešavine društvenih i materijalnih elemenata, uključujući unutrašnje faktore kao što su farmeri, zaposleni, životinje i mašine, kao i spoljni faktori kao što su propisi, tržišta i prerada. Tradicionalno, ovi faktori su bili osnova za donošenje odluka u poljoprivredi. Međutim, kako sve više investitora stupa na scenu, njihova očekivanja od profitabilnosti i učinka takođe postaju faktor koji utiče na odluke.
„Ispitivali smo kako novi ekonomski uslovi utiču na način na koji poljoprivrednici razmišljaju, kao i na sam poljoprivredni posao. Pogledali smo percepciju različitih zainteresovanih strana o promenljivim finansijskim uslovima u danskoj poljoprivredi“, kaže Hvarregor Torse.
Jasno je da promene finansijskih uslova nisu prošle nezapaženo. Penzionisani farmeri se bore da prodaju svoja imanja, dok mladi farmeri smatraju da je izazov da obezbede dovoljno kapitala za investicije.
„Banke i hipotekarne kreditne institucije su promenile svoj pristup, posebno nakon finansijske krize 2007. One sada koriste alate za benčmarking i upravljanje rizikom kao ključne faktore kada procenjuju poljoprivrednike na osnovu njihovih finansijskih podataka. Ove procene utiču na kreditne mogućnosti poljoprivrednika, kamatne stope, i lak pristup kapitalu.
„Pored toga, banke sada takođe uzimaju u obzir ‘meke lične atribute’ kao što su veštine liderstva i pouzdanost kada odlučuju da li da pozajmljuju novac. Ovo je posebno uticalo na mlade poljoprivrednike koji često imaju ograničen kapital,“ objašnjava on.
Prema istraživačima, ovo je dovelo do toga da se farmeri fokusiraju na postizanje finansijske stabilnosti, a ne samo na povećanje proizvodnje.
„Međutim, naša studija takođe pokazuje da mnogi farmeri vide nove mogućnosti pored spoljnih investitora“, kaže Hvarregor Torse.
Kao rezultat promenljivih uslova finansiranja u poljoprivredi, istraživači identifikuju četiri različite mogućnosti ulaganja:
Ovi uslovi ulaganja doveli su do nekoliko promena u danskoj poljoprivredi, uključujući promene u ponašanju farmera i funkcionisanju odnosa između investitora i menadžera.
Pitanje ko poseduje i kontroliše dansko poljoprivredno zemljište postaje sve složenije. Ulaganja u poljoprivredu se ne odnose samo na ekonomiju; dotiču srce samog poljoprivrednog sektora. Spoljni investitori igraju sve važniju ulogu u oblikovanju sektora, a ovaj razvoj je doveo do rasta cena zemljišta, skupih proizvodnih kapaciteta i strukturnih promena. Dovela je u pitanje postojeće norme o vlasništvu nad zemljom.
Istraživanja u ovoj oblasti su pokazala da su novi finansijski uslovi promenili dinamiku poljoprivrede, posebno individualnih poljoprivrednika. Na donošenje odluka više ne utiču samo tradicionalni faktori poput useva, životinja i mašina; to su i očekivanja investitora u pogledu profitabilnosti i učinka.
„Zbog toga je jasno da investicije u poljoprivredu donose više od kapitala. One uvode očekivanja, vrednosti i viziju budućnosti danske poljoprivrede. Ovaj razvoj predstavlja izazove i mogućnosti za sektor i na kraju će oblikovati budućnost danske poljoprivrede. “, zaključuje Hvarregaard Thorsøe.
Sa pojavom novih investicionih mogućnosti u poljoprivredi, uključujući porodična preduzeća, investicione objekte, socijalno i ekološko finansiranje i saradnju u lancu vrednosti, vidimo potencijal za transformaciju u danskom poljoprivrednom sektoru. Očigledno je da je danska poljoprivreda u tranzicionoj fazi u kojoj su u igri nove ideje i strategije finansiranja.
„Bez obzira na to koliko složena ova tema može biti, ključno je shvatiti da ulaganja u poljoprivredu imaju dubok uticaj na razvoj sektora. Kako se ekonomski uslovi menjaju, na poljoprivrednicima, investitorima, istraživačima i donosiocima odluka je da sarađuju u stvaranju održiva budućnost za dansku poljoprivredu“, zaključuje on.
