Stotine redova blistavih panela prekrivaju slojeve šikara na zalasku sunca u zabačenoj severnoj kineskoj pustinji—nekada najveća solarna farma na svetu.
Na ivici zastrašujuće pustinje Tenger, solarni park proizvodi 1,5 gigavata energije – ali je od tada pomračen i najveći je sada zapadnije sa više nego duplo većim kapacitetom.
Kina, najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte, gradi skoro duplo više kapaciteta vetra i sunca nego svaka druga zemlja zajedno.
Prošle nedelje, njegov kapacitet vetra i sunca premašio je cilj koji je postavio predsednik Si Đinping skoro šest godina pre roka.
Ogromni solarni nizovi u regionu Ningkia su svedočanstvo industrijske politike koju vodi država koja je pokrenula taj vrtoglav rast.
Južno od glavnog grada regiona Jinčuan, ogromni kamioni tutnje autoputem okruženi fotonaponskim panelima i vetroturbinama koje se protežu do horizonta.
Ningkia, kao i veći deo severozapada Kine, retko je naseljen i preplavljen suncem, pun malih farmi, vinograda i ogromnih elektrana.
Ova geografija ga čini odličnom lokacijom za proizvodnju solarne energije, koja se zatim šalje u istočne i južne provincije Kine gde je potražnja za električnom energijom najveća.
„Kineska solarna energija se razvija brzinom i razmjerom bez presedana“, rekao je analitičar Vu Di sa Instituta za energetiku Univerziteta u Pekingu.
Zemlja je prošle godine povećala instalirani solarni kapacitet za više od 55 odsto, prema Nacionalnoj upravi za energiju.
Kina sada čini preko 40 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta širom sveta, rekao je Vu.
Peking ima za cilj da do 2030. godine dovede emisije ugljen-dioksida koji zagreva planetu na vrhunac i na nulu do 2060. godine, što je deo njegovih obaveza prema Pariskom klimatskom sporazumu koji nastoji da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa.
„Ugljenik ne može dostići vrhunac osim ako potražnja za povećanjem potrošnje nije u potpunosti pokrivena inkrementalnim rastom čiste energije“, rekao je David Fishman, viši menadžer u Lantau Grupi specijalizovanoj za energetski sektor u Kini.
„Inkrementalni rast solarnog kapaciteta je važan deo osiguravanja da se sav rast potražnje za električnom energijom zadovolji čistim izvorima.“
Vlada je dozvolila samo oko devet gigavata nove energije uglja u prvoj polovini 2024. godine, što je smanjenje od 83 odsto na godišnjem nivou, prema izveštaju koji je ovog meseca objavio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
„Sa novim postrojenjima za obnovljivu energiju koja su sada sposobna da zadovolje svu inkrementalnu potražnju za električnom energijom u Kini, potreba za novim ugljem opada“, rekla je nezavisna istraživačka grupa sa sedištem u Finskoj.
Ali takođe je upozoreno da se nastavlja izgradnja postojećih projekata uglja, potencijalno usporavajući energetsku tranziciju Pekinga.
Neverovatan tempo kojim je dodat dodatni solarni kapacitet nije u potpunosti usklađen sa razvojem u elektroenergetskoj mreži, što je uzrokovalo gubitak neke energije – fenomen poznat kao smanjenje.
U maju, Fitch Ratings je rekao da bi ovo moglo nastaviti da raste u bliskoj budućnosti, sa stopom smanjenja solarne energije za prvi kvartal 2024. godine na četiri procenta.
„U budućnosti, da bi kontrolisala odnos smanjenja solarne energije u razumnom opsegu, Kina ima još mnogo posla“, rekao je Vu.
Prenos moći sa zapada na istok takođe „nije najefikasniji pristup“, rekao je Gao Juhe iz ekološke grupe Greenpeace East Asia.
Pored ogromnih parkova na severu, kineska solarna revolucija se takođe oslanjala na distribuiranu solarnu energiju — manji paneli postavljeni na krovove u stambenim i poslovnim oblastima, koji smanjuju gubitke u prenosu.
Ali čak i ovoj infrastrukturi manjeg obima potrebna je nadogradnja kako bi se nosila sa nedavnim povećanim kapacitetom, rekao je Vu.
Dugo podržana izdašnim vladinim subvencijama, kineska domaća industrija solarnih panela bori se sa globalnom krizom prevelike ponude koja je oborila cene i gurnula neke firme u bankrot.
Fišman, iz Lantau grupe, rekao je da je intenzivna konkurencija „dobra vest za građevinare, koji nastavljaju da imaju koristi od najjeftinijih panela koje je svet ikada video“.
„Jednom kada nekolicina njih izađe na noge jer ne mogu da izdrže konkurenciju, tržište bi trebalo da se stabilizuje“, dodao je on.
Kineske subvencije su takođe stvorile trenja sa globalnim trgovinskim partnerima, a EU je pokrenula istragu kako bi utvrdila da li su subvencije pomogle domaćim firmama da potkopaju evropske rivale.
Peking negira da je njegova industrijska politika nepravedna i pokrenuo je seriju istraga o evropskom uvozu kao očiglednu odmazdu.
