Narodna Republika Kina poseduje 56 funkcionalnih nuklearnih reaktora i trenutno gradi 25 novih, sa planovima za izgradnju još preko 20. Očekuje se da će Kina, do kraja ove decenije, zauzeti prvo mesto u svetu po instalisanoj snazi nuklearnih centrala, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Kina, koja je nekada bila poznata po visokom nivou zagađenja vazduha u svojim urbanim centrima, naročito tokom zime, odgovorila je na ovu pretnju povećanjem ulaganja u čiste energije, uključujući električna vozila, solarne panele i nuklearnu energiju. Za razliku od mnogih drugih zemalja koje su usporile ili odustale od izgradnje novih nuklearnih reaktora nakon nesreće u Fukušimi 2011. godine, Kina je nastavila sa ambicioznim razvojem svog nuklearnog programa. U proteklih deset godina, Kina je izgradila 37 novih reaktora, što je više od polovine svih novih reaktora u svetu.
U maju 2024. godine, Kina je pustila u rad svoj 56. nuklearni reaktor u centrali Fangčenggang, smeštenoj u autonomnoj regiji Guangsi, blizu granice sa Vijetnamom. Time je Kina dostigla Francusku po broju operativnih reaktora i sada deli drugo mesto u svetu. Iako Sjedinjene Američke Države trenutno predvode svet sa ukupno 100 gigavata instalirane snage iz 94 reaktora, očekuje se da će Kina, zbog ubrzane izgradnje, preuzeti lidersku poziciju do 2030. godine.
S obzirom na to da Kina trenutno gradi reaktore ukupne snage 26 gigavata, uz dodatne planove za još 25 gigavata, njen nuklearni kapacitet bi mogao nadmašiti kapacitet SAD u narednim godinama. Trenutno, u svetu radi između 436 i 440 nuklearnih reaktora, koji generišu oko 420 gigavata struje.
Kina nastavlja da ulaže u nuklearnu energiju kao ključni deo svoje strategije za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa pritiscima međunarodne zajednice za smanjenje zagađenja i postizanje klimatskih ciljeva.
