Japanska vlada se suočava sa izazovom nedostatka radne snage i pokušava da podstakne kompanije i zaposlene na usvajanje četvorodnevnih radnih nedelja kako bi rešila ovaj problem. Iako je podrška za kraće radno vreme izražena 2021. godine, usvajanje ovog koncepta je sporo. Samo mali procenat kompanija u Japanu dozvoljava tri ili više slobodnih dana nedeljno, dok se samo 7% pridržava zakonski propisanog jednog slobodnog dana za radnike.
Vlada je pokrenula kampanju pod nazivom „reforma stila rada“ kako bi promovisala kraće radno vreme i druge fleksibilne aranžmane, uz ograničenja prekovremenog rada i plaćenog godišnjeg odmora. Ovo je deo napora da se poveća produktivnost, posebno među malim i srednjim preduzećima. Ministarstvo rada takođe pruža besplatne konsultacije, grantove i inspirativne priče kao podršku inicijativi.
Zvaničnici su primetili da je do sada samo nekoliko kompanija zatražilo savet u vezi sa promenama u radnom vremenu, propisima i subvencijama, što ukazuje na izazove sa kojima se susreće ova inicijativa. Na primer, od 63.000 zaposlenih u Panasonic Holdings Corp. koji ispunjavaju uslove za četvorodnevne rasporede, samo 150 zaposlenih je prihvatilo ovu opciju.
Ova podrška vlade za bolju ravnotežu između posla i privatnog života predstavlja značajnu promenu u zemlji koja je poznata po svojoj kulturi rada i posvećenosti. Japanci često rade duge sate, a prekovremeni rad nije neuobičajen, iako postoji zakonska regulativa koja ga ograničava. Međutim, neki ljudi i dalje rade prekovremene sate bez prijave i nadoknade.
U cilju očuvanja održive radne snage usred opadanja stope nataliteta, neki zagovornici smatraju da je neophodno promeniti stavove i pristup radu. Modeli trodnevnog odmora se prepoznaju kao način da se podrže porodice, stariji rođaci, penzioneri i drugi koji traže veću fleksibilnost ili dodatni prihod.
Kompanije poput Fast Retailing Co., Shionogi & Co., Ricoh Co. i Hitachi su u poslednjih nekoliko godina počele da nude četvorodnevne radne nedelje. Čak je i finansijska industrija počela da prihvata ovaj trend, sa brokerskom kućom SMBC Nikko Securities Inc. i bankarskim gigantom Mizuho Financial Group koji su uveli ovu praksu.
Mada postoje kritike u vezi sa efikasnošću ovog pristupa i strahovanjima da radnici na četvorodnevnom rasporedu mogu završiti radeći podjednako naporno za manje plate, postoje znaci promena. Galupova anketa je pokazala da su japanski radnici među najmanje angažovanima u svetu, što ukazuje na potrebu za promenom u pristupu radu i organizaciji radnog vremena.
Kompanije poput NS Group prepoznaju važnost fleksibilnosti u radnom vremenu, posebno u uslužnoj industriji gde dominiraju žene. Postavljanje različitih obrazaca rasporeda i uzimanje u obzir individualnih potreba zaposlenih postaje sve važnije kako bi se osiguralo zadovoljstvo i efikasnost na radnom mestu.
