Ono što je nekada bio slogan na braniku mnogih nemačkih automobila postalo je stvarnost u subotu, pošto je zemlja zatvorila svoje tri preostale nuklearne elektrane u skladu sa dugo planiranom tranzicijom ka obnovljivoj energiji.
Zatvaranje Emslanda, Nekarvesthajma II i Izara II nešto pre ponoći izazvalo je oduševljenje antinuklearnih kampanja ispred tri reaktora i na mitinzima u Berlinu i Minhenu. Unutar pogona, osoblje je održalo turobnije ceremonije kako bi obeležilo ovu priliku.
Decenijama antinuklearnih protesta u Nemačkoj, podstaknutih katastrofama na ostrvu Tri milje, Černobilju i Fukušimi, izvršio je pritisak na uzastopne vlade da prekinu upotrebu tehnologije za koju kritičari tvrde da je nebezbedna i neodrživa.
Ali s obzirom na to da druge industrijalizovane zemlje, kao što su Sjedinjene Države, Japan, Kina, Francuska i Britanija, koje računaju da će nuklearna energija zameniti fosilna goriva koja zagrevaju planetu, odluka Nemačke da prestane da koristi i jedno i drugo izazvala je skepticizam u zemlji i inostranstvu, kao i neuspešnu pozive u poslednjem trenutku da se prekine odluka.
Branioci atomske energije kažu da bi fosilna goriva prvo trebalo da budu ukinuta kao deo globalnih napora za suzbijanje klimatskih promena, tvrdeći da nuklearna energija proizvodi mnogo manje emisija gasova staklene bašte i da je bezbedna, ako se njome pravilno upravlja.
Kako su cene energije prošle godine skočile zbog rata u Ukrajini, neki članovi vlade nemačkog kancelara Olafa Šolca su se hladili oko zatvaranja nuklearnih elektrana kako je planirano 31. decembra 2022. U kompromisu, Šolc je pristao na jednokratno produženje roka, ali je insistirao da se konačno odbrojavanje desi 15. aprila.
Ipak, konzervativni guverner Bavarske Markus Soeder, koji je podržao prvobitni rok postavljen 2011. kada je kancelarka Angela Merkel bila lider Nemačke, ove nedelje je gašenje nazvao „apsolutno pogrešnom odlukom“.
„Dok mnoge zemlje u svetu čak i šire nuklearnu energiju, Nemačka radi suprotno“, rekao je Soder. „Potreban nam je svaki mogući oblik energije. U suprotnom rizikujemo veće cene električne energije i da se preduzeća udalje.”
Zagovornici nuklearne energije širom sveta kritikovali su nemačko gašenje, svesni da bi potez najveće evropske privrede mogao da nanese udarac tehnologiji koju proglašavaju kao čistu i pouzdanu alternativu fosilnim gorivima. U petak su desetine naučnika, uključujući Džejmsa Hansena, bivšeg NASA-inog stručnjaka za klimu zaslužnog za privlačenje pažnje javnosti na globalno zagrevanje 1988. godine, poslalo pismo Šolcu pozivajući ga da nastavi da radi nuklearne elektrane.
Nemačka vlada je priznala da će, kratkoročno, zemlja morati da se više oslanja na zagađujući ugalj i prirodni gas kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe, čak i dok preduzima korake za masovno povećanje proizvodnje električne energije iz sunca i vetra. Nemačka ima za cilj da bude neutralna do 2045.
Ali zvaničnici poput ministarke životne sredine Štefi Lemke kažu da je ideja o nuklearnoj renesansi mit, pozivajući se na podatke koji pokazuju da se udeo atomske energije u globalnoj proizvodnji električne energije smanjuje.
Na nedavnoj konferenciji za novinare u Berlinu, Lemke je primetio da su se nove nuklearne elektrane u Evropi, kao što je Hinklei Point C u Britaniji, suočile sa značajnim kašnjenjima i prekoračenjem troškova. Sredstva koja se koriste za održavanje starih reaktora ili izgradnju novih bilo bi bolje potrošiti na instaliranje jeftinih obnovljivih izvora energije, rekla je ona.
Stručnjaci za energetiku kao što je Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu kažu da se 5% nemačke struje koja trenutno dolazi iz nuklearne energije može lako zameniti bez rizika od nestanka struje.
Grad Lingen na severozapadu zemlje, dom fabrike Emsland, planira da postane čvorište za proizvodnju vodonika koristeći električnu energiju proizvedenu iz vetroelektrana Severnog mora, rekao je gradonačelnik Diter Krone u intervjuu za Asošijeted pres ove nedelje.
Operater elektrane, RVE, jasno je stavio do znanja da je posvećen gašenju. Kompanija i dalje vodi neke od najprljavijih elektrana na ugalj u Evropi. Nedavno je progurao uništavanje sela za proširenje rudnika kao deo plana za povećanje kratkoročne proizvodnje pre nego što se prekine upotreba uglja do 2030. godine.
Mnoge nemačke nuklearne elektrane do tada će i dalje biti podvrgnute skupoj demontaži. Ostaje nerešeno pitanje šta učiniti sa visoko radioaktivnim materijalom nagomilanim u 62 godine otkako je prvi reaktor u zemlji počeo sa radom. Napori da se pronađe konačni dom za stotine kontejnera sa toksičnim otpadom naišli su na žestok otpor lokalnih grupa i zvaničnika, uključujući Soedera, guvernera Bavarske.
„Nuklearna energija je snabdevala električnom energijom tri generacije, ali njeno nasleđe ostaje opasno za 30.000 generacija“, rekao je Lemke, koji je takođe ukazao na rizike koji se ranije nisu razmatrali kao što je gađanje civilnih atomskih objekata tokom sukoba.
Pronalaženje mesta za bezbedno skladištenje istrošenog nuklearnog goriva je problem sa kojim se suočavaju druge nacije koje koriste tehnologiju, uključujući Sjedinjene Države. Ipak, američka ministarka energetike Dženifer Granholm rekla je da će nuklearna energija „igrati ključnu ulogu u američkoj budućnosti čiste energije“. Ove nedelje je pozdravila odluku Japana da ponovo pokrene mnoge svoje reaktore.
S obzirom da je u Nemačkoj ponovo besnela debata o tome da li je gašenje dobra ideja, od visokog zvaničnika zaduženog za nuklearnu bezbednost u Ministarstvu za životnu sredinu, Gerita Niehausa, novinar je zamolio da u jednoj rečenici sumira koje lekcije treba izvući iz kratka atomska era zemlje.
„Morate da razmislite o stvarima do kraja“, rekao je Niehaus.
