Novi dokument sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu opisuje kako se Kina suočava sa brojnim političkim, ekonomskim i tehnološkim preprekama dok pokušava da pređe sa uglja – primarnog izvora energije u zemlji – dok balansira potrebu za borbom protiv klimatskih promena sa potrebom za energetskom bezbednošću.
Uprkos svojoj posvećenosti da „postupno smanji“ ugalj, Kina je nedavno dozvoljavala i gradila postrojenja na ugalj po stopama koje nisu viđene deceniju.
„Postoji povećan fokus na energetsku bezbednost u Kini — 2021. zemlja je doživela najgore nestanke struje u decenijama, što je uticalo na 20 provincija“, rekao je autor lista, Majkl Dejvidson, docent sa zajedničkim imenovanjem sa Džejkobsom iz UC San Dijega. Tehnička škola i Škola globalne politike i strategije.
„Dok je Kina uspela da smanji radnu snagu u rudarstvu za preko 2 miliona ljudi u poslednjoj deceniji, bez velikih socio-ekonomskih posledica, naredna dva miliona će biti mnogo teže smanjiti.
Studija daje nekoliko preporuka za politiku, uključujući jačanje tržišnih reformi, osiguranje stabilnih ulaganja u obnovljive izvore energije i izgradnju dovoljne podrške za zajednice, radnike i firme.
„Budućnost uglja u Kini zavisiće od uspostavljanja ravnoteže između ekonomskog rasta, energetske bezbednosti i održivosti životne sredine“, rekao je Dejvidson. „Nalazi ove studije pružaju mapu puta za kreatore politike i istraživače koji žele da se kreću ovom složenom tranzicijom.“
Objavljen u VIREs Climate Change, pregledni rad, „Upravljanje opadanjem uglja u Kini koja se dekarbonizuje“, procenjuje, sintetizuje i sumira prethodno objavljena istraživanja o zavisnosti Kine.
Naglašava se da je put postepenog smanjivanja proizvodnje uglja u Kini složen i da zahteva saradnju između centralnih i lokalnih vlada, državnih i privatnih preduzeća i međunarodnih partnera.
Kina troši više od polovine svetskog uglja i doprinosi više od 20% globalne emisije CO 2 iz sagorevanja uglja.
Zemlja se obavezala da će postići neutralnost ugljenika do 2060. godine, što bi zahtevalo dramatično smanjenje uglja u njenom energetskom miksu.
Međutim, studija otkriva da ugalj i dalje ima uporište nad Kinom—i dalje stvara značajna zaposlenja i zemlja je dom rezervi od 140 milijardi tona uglja, što ugalj čini osnovnim elementom političke ekonomije i energetske bezbednosti zemlje.
„Uspeh Kine u smanjenju oslanjanja na ugalj biće ključan za oblikovanje budućnosti zemlje“, rekao je Dejvidson.
Potrošnja uglja nije samo glavni pokretač globalnih emisija CO 2 već i značajan doprinos kineskoj krizi zagađenja vazduha, koja je odgovorna za oko 1,1 milion smrtnih slučajeva godišnje, dodaje on.
„Važno je da radnici i zajednice u starim industrijama poput uglja ne budu zaostali u tranziciji sa fosilnih goriva na alternativne izvore energije“, rekao je Davidson.
„Postoji nekoliko uspešnih međunarodnih primera obima kineske tranzicije, ali povećana međunarodna saradnja i razmena lekcija biće važni jer mnoge zemlje pokušavaju da postepeno smanje ugalj u narednim decenijama.“
