Nemačka će morati da se suoči sa daljim ograničenjima potrošnje gasa ili će se suočiti sa ozbiljnom nestašicom gasa ako sledeća zima bude hladna, upozorilo je nacionalno udruženje za skladištenje gasa (INES) u prognozi objavljenoj u sredu.
Trenutni nivo potrošnje i zakonski zahtevi za punjenje skladišta gasa bili bi neadekvatni u slučaju hladne zime, navodi se u prognozi. Trenutno je potrebno da nemačka skladišta gasa budu popunjena samo do 40 odsto do kraja januara 2024. godine, napominje udruženje.
Postojeći propisi bi omogućili državi da preživi narednu zimu „ako su temperature tople“, navodi se u izveštaju INES-a, dodajući da „ako su temperature srednje do niske, skladišta gasa će biti jako ili potpuno ispražnjena“.
U najgorem slučaju, skladišta će biti „već potpuno ispražnjena u januaru 2024. tokom niskih temperatura“, navodi se u prognozi, dodajući da je malo verovatno da će Berlin moći da nadoknadi nedostajuće količine i da će se suočiti sa ozbiljnom nestašicom. ostatak zime.
„S obzirom na predstojeću zimu, sigurnost snabdevanja gasom u Nemačkoj još nije obnovljena“, upozorio je generalni direktor INES-a Sebastijan Bleške. „Ključno je napuniti skladišta gasa i značajno smanjiti potrošnju kada zahladi“, dodao je on. Bleške je takođe pozvao na proširenje nemačke gasne infrastrukture koja bi mogla da se „aktivira u kratkom roku i zapravo obezbedi dodatni gas u narednoj zimi“.
Prognoza koju je predstavio INES opisuje „tople zimske temperature“ poput onih koje su zabeležene u delovima Evrope 2020. godine, kada je zima u regionu Baltičkog mora, Finskoj i zapadnoj Rusiji bila i do osam stepeni Celzijusa toplija nego u proseku.
Scenario „hladne zime“ zasnovan je na sezoni 2010-2011, u kojoj su zabeležene rekordne niske temperature u Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj i delovima Skandinavije već u novembru.
Nemačka je, zajedno sa drugim državama EU, postepeno smanjivala svoje oslanjanje na ruske isporuke energenata od početka tekućeg sukoba između Moskve i Kijeva. EU nije potpuno zabranila uvoz ruskog gasa iz gasovoda, ali su se tokovi i dalje značajno smanjili zbog sankcija u vezi sa Ukrajinom i nakon sabotaže gasovoda Severni tok 1, koji je bio jedan od glavnih puteva za ruski gas u Evropu.
