Indonezija je u četvrtak otvorila plutajuću solarnu farmu vrednu 100 miliona dolara, najveću u jugoistočnoj Aziji, jer traži više mogućnosti za prelazak na zelenu, obnovljivu energiju.
Plutajuća solarna farma Cirata, za koju se očekuje da će proizvesti dovoljno električne energije za napajanje 50.000 domaćinstava, izgrađena je na rezervoaru od 200 hektara u Zapadnoj Javi, oko 130 kilometara od glavnog grada Džakarte.
„Danas je istorijski dan, jer je naš veliki san da izgradimo elektranu na obnovljivu energiju u velikim razmerama konačno ostvaren“, rekao je predsednik Joko Vidodo u govoru povodom tog događaja.
„Uspeli smo da izgradimo najveću plutajuću solarnu farmu u jugoistočnoj Aziji, i treću po veličini u svetu“, rekao je on.
Projekat, saradnja između indonezijske nacionalne kompanije za električnu energiju Perusahaan Listrik Negara (PLN) i kompanije za obnovljive izvore energije Masdar sa sedištem u Abu Dabiju, trajao je tri godine i koštao je oko 100 miliona dolara.
Smeštena u bujnom, zelenom području okruženom poljima pirinča, solarna farma, koju finansiraju Sumitomo Mitsui Banking Corporation, Societe Generale i Standard Chartered, sastoji se od 340.000 panela.
Sa maksimalnom snagom od 192 megavata (MVp), farma trenutno proizvodi dovoljno energije za snabdevanje električnom energijom za područje Cirata.
Vidodo je rekao da će projekat biti proširen na 500 MVp, dok je PLN rekao da bi na kraju mogao proizvesti čak 1.000 MVp.
Indonežanska vlada je saopštila da će pokušati da dostigne neto nultu emisiju do 2060. godine.
Takođe pokušava da do 2050. godine postigne neto nulte emisije u energetskom sektoru u zamenu za finansiranje svog plana Partnerstva za pravednu tranziciju energije (JETP) od 20 milijardi dolara.
Prema planu, Džakarta se obavezala da će smanjiti emisiju ugljenika u svom energetskom sektoru na vrhunac od 250 miliona metričkih tona do 2030. godine, u odnosu na prethodnu granicu od 290 miliona.
„Nadamo se da će u našoj zemlji biti izgrađeno više obnovljive energije kao što su solarna, hidroenergija, geotermalna energija i energija vetra“, rekao je Vidodo.
Ali solarna i energija vetra čine manje od jednog procenta indonezijske mešavine energije, pri čemu se najveća ekonomija jugoistočne Azije i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva za proizvodnju električne energije.
Indonezija je postavila cilj da proširi obnovljivu energiju na 23 posto svog energetskog miksa do 2025. godine, iako je Vidodo priznao da možda neće moći da postigne taj cilj zbog kašnjenja uzrokovanih pandemijom COVID-19.
Zemlja je obećala da će zaustaviti izgradnju novih termoelektrana na ugalj, ali je nastavila sa izgradnjom onih koje su već bile planirane uprkos negodovanju aktivista.
Indonezija takođe pokušava da se pozicionira kao ključni igrač na tržištu električnih vozila kao najveći svetski proizvođač nikla – ključne komponente litijum-jonskih baterija – ali neki industrijski parkovi u kojima se nalaze topionice nikla koje gutaju energiju pokreću se ugljem.
Ekolozi su pozdravili projekat, ali su pozvali lokalno učešće u izgradnji i upravljanju projektima.
„Izgradnja plutajućih solarnih farmi korišćenjem slobodnog zemljišta ili rezervoara trebalo bi da bude glavni generator energetske tranzicije u Indoneziji“, rekla je za AFP borac Greenpeace Indonesia Didit Hario Vicaksono.
