Evropa je na ivici u vezi sa ponovnim pokretanjem gasovoda Severni tok 1 iz Rusije nakon što bi se godišnje održavanje trebalo završiti u četvrtak, a vlade se spremaju za moguća dalja smanjenja snabdevanja, prenosi Rojters.
Planirani prekid na najvećem pojedinačnom gasovodu kojim se ruski gas prenosi do Nemačke počeo je 11. jula i očekuje se da će se završiti 21. jula u 06:00 CET (04:00 GMT). Njime se godišnje transportuje 55 milijardi kubnih metara (bcm) gasa ispod Baltičkog mora .
Ako se prekid produži, operater Nord Stream AG bi to trebalo jasno da navede na svojoj veb stranici, gde bi odeljak tokova ukazivao ili na nastavak ili na nulti gas.
Severni tok 1 je u poslednje dve godine nastavio sa isporukom gasa na vreme nakon održavanja koje se odvija svakog leta.
Ovog jula, odlaganje servisiranja turbine u Kanadi i Gaspromova izjava o višoj sili evropskim kupcima, što znači da ne može da garantuje isporuku zbog izuzetnih okolnosti, izazvalo je zabrinutost zbog produženog nestanka.
Dva izvora upoznata sa Gaspromovim planovima rekli su Rojtersu u utorak da će tokovi verovatno ponovo pokrenuti na nivoima pre održavanja od 40 odsto kapaciteta gasovoda.
Šef nemačkog energetskog regulatora u sredu je rekao da očekuje da će gasovod nastaviti sa oko 30 odsto kapaciteta na osnovu nominacija ili zahteva za gas u Lubminu, gde Severni tok 1 dolazi do Nemačke.
Još uvek ima vremena da se te nominacije promene pre nego što se planira završetak održavanja.
Iako je bolje nego ne nastaviti, tokovi gasa sa smanjenim kapacitetom i dalje bi imali efekat ometanja evropskih planova skladištenja i pojačavanja gasne krize koja je izazvala hitne mere vlada i bolno visoke račune za potrošače.
Dok Zapad optužuje Moskvu da koristi svoje energetske resurse kao oružje, neke evropske vlade, poput Nemačke, rekle su da bi svako odlaganje turbine moglo da pruži Rusiji izgovor za produženje održavanja.
Kanada je saopštila da je izdala dozvolu za povratak turbine, ali nije poznato kada će ona stići do gasovoda Severni tok.
Ruski predsednik Vladimir Putin je takođe rekao da nije jasno u kakvom će stanju turbina biti vraćena nakon popravke u Kanadi, što je dodatno povećalo neizvesnost oko ponovnog pokretanja gasovoda.
Rusija insistira da je pouzdan snabdevač i odbacuje optužbe Zapada da koristi energiju da ucenjuje Evropu. Takođe optužuje Zapad za njegovu podršku Ukrajini da vodi ekonomski rat protiv Moskve.
Ruski gasni gigant Gasprom (GAZP.MM) rekao je da je turbina neophodna za bezbednost Severnog toka 1 i rekao je da nije dobio dokumentaciju od Siemens Energi-a (ENR1n.DE), koji je održavao turbinu, da treba da je ponovo instalira.
Gasprom nije komentarisao svoju izjavu o višoj sili, retroaktivno datiranoj od 14. juna kada je Rusija smanjila protok gasa na 40 odsto kapaciteta, navodeći kao razlog nestalu turbinu.
Trgovci, koji su želeli da ostanu anonimni, videli su deklaraciju kao pokušaj da se Gasprom zaštiti od bilo kakvog pravnog postupka zbog kršenja ugovora.
Zajedno sa analitičarima i vladama, oni su se takođe pripremali za višemesečne tenzije i moguće različite tokove gasa.
„S obzirom da su evropski lideri odlučni da povećaju sankcije Kremlju, povećana je verovatnoća da će ruska vlada objaviti sledeći korak u daljem smanjenju tokova gasa ka Evropi kao kontrareakciju“, rekao je Hans van Klif, viši energetski ekonomista u ABN. Amro, rekao je.
Drugi analitičari takođe očekuju da će tokovi biti dodatno smanjeni u narednim mesecima, ali primećuju da su Rusiji potrebni prihodi kao što je Evropi potreban gas.
„Smatramo da je najverovatniji scenario da se tokovi Severnog toka ponovo pokrenu i vrate u kapacitet kada Gasprom dobije gasnu turbinu od Simensa, ali ostaje rizik od daljeg smanjenja u narednim nedeljama ili mesecima“, rekli su analitičari investicione banke Jefferies u belešci. .
„Smatramo da je cilj Rusije da spreči Evropu da gradi zalihe gasa uoči zime, da zadrži visoke cene gasa, maksimizira ekonomsku štetu i zadrži uticaj. Ovo poslednje se ne postiže ako se obim svede na nulu“, dodali su oni.
Prema podacima istraživačke organizacije Centar za istraživanje i čist vazduh sa sedištem u Finskoj, Rusija je zaradila 24 milijarde evra (24,6 milijardi dolara) od prihoda od gasovoda u prvih 100 dana rata u Ukrajini (24. februar – 3. jun).
I za Evropu su ekonomski ulozi veliki.
Oko 32% evropske potrošnje gasa dolazi iz Rusije, od čega 90% gasovoda. Rusija se takođe u velikoj meri oslanja na evropsko tržište, sa 82% njenog izvoza gasa iz gasovoda na kontinent, kažu analitičari Barclaisa.
Evropska komisija je saopštila da bi potpuni prekid isporuke ruskog gasa Evropi, ako se kombinuje sa hladnom zimom, mogao da smanji prosečan bruto domaći proizvod EU do 1,5 odsto ako se zemlje ne pripreme unapred.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da je potpuno isključenje „verovatan scenario“, pošto je izvršna vlast EU predložila dobrovoljni cilj državama članicama da smanje upotrebu gasa za 15 odsto do marta.
